У оквиру пратећег програма Фестивала фестивала синоћ је у Галерији Културног центра отворена изложба портрета „Великани српског глумишта“, аутора Ане Павлов Ратковић.
Отварајући изложбу редитељ Владимир Путник је истакао да је умјетница несумњиву и неподијељену пажњу стручне јавности стекла избором сложеније умјетничке врсте какав је портрет, при чему је „сликање људске главе“ прихватила као стваралачки проблем.
„Њен избор је пао на позната и препознатљива лица са којима је могла да успостави ближи контакт, да лакше и дубље зађе у њихов карактер. При томе, хватала је крајње осјетљива помјерања, покрете и стања која су у потпуности могла да прикажу њихову личност, њихов унутрашњи доживљај што су га одавали или одају у односу на јавно мнење“, истакао је Путник.
Он је додао да портрети Ане Попов Ратковић „нису уобичајна реалистичка форма казивања, јер она ликовни предложак разграђује низом сугестивних потеза и истоврмено их сажима у нови, особени скуп, у склад јединствене визуелне представе“.
„Тако да коначан исход чини цјеловито успостављена перцепција коју прати крајње сугестиван, ликовно креативан говор, што Ану Попов Ратковић смијешта у занимљиве појаве српске новије ликовне праксе“, закључио је Путник.
Умјетница из Београда истиче да су предмет њеног ликовног истраживања углавном старији глумци, доајени наше сцене - они који су обиљежили њено дјетињство и младост.
„Идеја је почела од глумаца и глумица уопште, значи, тог позоришног миљеа, па сам кренула од једног, па још једног - и видјела да не могу да се зауставим. Једва сам могла да се задржим на ових четрдесетак портрета, тако да глумице остају за неко сљедеће време“, каже Попов Ратковићева.
