У пратећем програму фестивала синоћ су у Галерији Културног центра промовисана издања Позоришног музеја Војводине – „Драматуршки постскриптум“ др Зорана Ђерића и зборник радова „Лутка и маска у српској традицији – од обредног до позоришног чина“, чији су приређивачи Љиљана Динић и др Зоран Ђерић.
„Драматуршки постскриптум“ зборник је огледа са „личним печатом“, у првом дијелу посвећених великим европским писцима, а у другом домаћим ауторима, у којима нам Ђерићева промишљања „на ољуђен и приступачан начин омогућавају да из другачијег угла сагледамо добро нам познате и толико пута обрађиване теме и ауторе“, истакла је о књизи мр Снежана Кутрички.
Ђерић је појаснио да су, на примјер, сами сусрети са мјестом и музејским експонатима у Омску, који нам приближавају трауматичну животну епизоду Достојевског када је био осуђен на смрт - већ довољни да подстакну „да се о писцу размишља на другачији начин“, позивају „на лични угао и доживљај“, што је била и главна мотивација за настанак ових есеја.
„Такође, након посјете дачи на којој је Чехов написао Галеба и простора на којем је први пут изведен – осјетио сам потпуно другачијег Чехова којег сам то тада само читао и гледао у позоришту. После писања, после гледања, после оног што остане - шта још можемо да додамо: неки лични утисак, неко искуство и доживљај“, рекао је Ђерић, појашњавајући због чега је „Драматуршки постскриптум“ одабрао као наслова за своју књигу огледа.
Говорећи о зборнику радова „Лутка и маска у српској традицији – од обредног до позоришног чина“, у којем је и приређивач и један од аутора – Ђерић је рекао да је ова, већ друга публикација Позоришног музеја Војводине о луткарству, настала из потребе да и ствараоци у овој сценској форми добију својеврсни уџбенички приручник.
Он је појаснио да је традиција луткарства у српском позоришту стара више од једног вијека, да и данас у Србији и региону дјелује десетак професионалних луткарских позоришта, али и да је и данас озбиљан проблем - што на академијама не постоје одсјеци који би образовали кадар за ову врсту позоришног стваралаштва.
Снежана Кутричи навела је да зборник садржи радове четири аутора, од којих сваки феномен маске и лутке освјетљава из свог угла и у развојној перспективи – „од самих коријена и њиховог ритуалног аспекта до функција маске и лутке у савременом позоришту“, те да је ријеч о веома корисном приручнику за све који се баве луткарством.
Р.С.
Фото: Јован Видаковић
