Geneticko porijeklo 1.jpg (112 KB)

У позоришној сали Културног центра премијерно је представљена књига „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине“, плод заједничког истраживачког подухвата Друштва српских родословаца „Порекло“ и Биолошког факултета у Београду.

Књигу су требињској публици представили Синиша Јерковић, Велибор Михић, Миљан Грк и Јовица Кртинић, уредници и аутори.

Јовица Кртинић, предсједник Друштва српских родословаца и један од уредника књиге, навео је да је истраживање започето 2016. године, а овом студијом су обухваћена 1143 појединца. Тестиране су особе мушког пола, пошто се истраживање заснивало на тестирању „ипсилон“ ДНК хромозома, преко којих се најпоузданије испитује поријекло.

„Књига је донела обиље нових, досад непознатих података о пореклу појединих родова. Студијом је обухваћено не само подручје данашње Херцеговине већ и подручје северозападне Црне Горе, делови Србије – долина Лима, слив Неретве, Неум, Метковић, до подручја Хрватске око Имотске крајине јер су ту одсељавали родови из Зубаца и Попова поља. У питању је простор Старе Херцеговине из њеног највећег обима, у време владавине Стјепана Вукчића Косаче (половина 15. века)“, истакао је Кртинић.

Он наглашава да су током истраживања дошли до бројних нових, необичних и интересантних сазнања, те да су откривене везе између неких родова, који нису имали ни предања ни свијест о тој повезаности:

Geneticko porijeklo 2.jpg (161 KB)

„Откривена су нека давно ишчезла племена. Рецимо, племе Матаруге је постојало у историји и литератури али ми данас знамо, захваљујући овим генетичким тестовима, који родови сачињавају то племе које је обитавало на подручју Билеће, преко Грахова и Риђана, ка Чеву. То је једно од великих открића. Такође су откривена и порекла познатих појединаца. Поред историјских, овде имамо и савремене личности – популарне спортисте, глумце, певаче“.

У књизи „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине“ заступљено је , између осталог, и значајно археогенетско истраживање у Церници код Гацка.

„Уз храм који је, према предању, подигла Јелена Лазаревић, ћерка кнеза Лазара, пронашли смо стећак. Заједно са стручњацима из Музеја Херцеговине подигли смо га и пронашли, те генетички и антрополошки анализирали скелете. И то је саставни део ове књиге“, додао је Кртинић.

Након промоције у Требињу, књига „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине“ биће представљена публици у Љубињу и Мостару.