patrijarh irinej.jpg (150 KB)

Патријарх српски Иринеј преминуо је данас у 90. години у ВМЦ Карабурма.

Патријарх Иринеј је био 45. врховни поглавар Српске православне цркве.

Патријарх српски Иринеј је рођен у Видови, селу које се налази у близини Чачка, 1930. године. Његово световно име је Мирослав Гавриловић. У родном мјесту је похађао основну школу, а гимназију је завршио у Чачку. Богословију, коју је учио у Призрену, је завршио 1951. године. Затим је отишао у Београд, гдје је стекао факултетску диплому на Богословском факултету.

Иринеја се замонашио 1959. године. Примио је монашки чин од патријарха српског Германа у манастиру Раковици. Те исте године, у цркви Ружица испод Калемегдана, је рукоположен у јерођакона и јеромонаха.

До 1968. године је радио на мјесту професора Призренске богословије и за то вријеме је упућен на постдипломске студије у Атини. Једно вријеме је био управник Монашке школе у Острогу. У периоду од 1971. до 1974. године је поново био професор Призренске богословије, као и њен ректор. Добро је упознао тешке услове живота становништва Косова и Метохије. Године 1974. је постављен за викара патријарха Германа (викарни епископ моравички). Наредне године, Свети архијерејски сабор га је изабрао за епископа нишког. Устоличен је у Саборној цркви у Нишу. Исто тако, у неколико наврата је био у чланству Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Пуне 34 године је провео на челу нишке епархије. Заузео се по питању подизања нових храмова на подручју Ниша. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, јер је стари који се налазио преко пута Саборне цркве срушен 1947. године. На падинама Делијског виса изграђен је храм посвећен Светом Сави првом архиепископу српском и оцу нације српске. Црква Св. Саве је у многоме инспирисана хиландарским храмом.

Године 1997. постављен је камен темељац за нову цркву која је почела да се гради на новом нишком гробљу и биће посвећена воздвижењу часног крста. На Лазареву суботу (Врбица) 3. априла 1999. године, у новом нишком булеварском насељу, у парку на тргу Светих Константина и Јелене поред школе Свети Сава, извршено је постављење и освећење темеља нове цркве. Црква је посвећена Св. цару Константину и његовој мајци царици Јелени (што је уједно и нишка градска слава).

И по другим дијеловима епархије нишке видљива је велика грађевинска активност, како на изградњи нових, тако и на обнови постојећих храмова и манастира. Моментално се диже приближно 40 храмова на територији нишке епархије. Приближно овом броју је и број цркава које се обнављају.

Године 1998. је први пут послије 50 година за храмовску славу нишке Саборне цркве, Духове, обновљена је велика литија улицама Ниша.

Иринеј је за патријарха Српске православне цркве изабран 22. јануара 2010. године послије четири гласачка круга и насумичним бирањем једне од три цедуље са именима кандидата за избор патријарха у најужем избору.

Животна прича патријарха Иринеја

Рођен је 1930. године у селу Видова код Чачка као Мирослав Гавриловић.

Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман, који га је рукоположио у чин јерођакона и јеромонаха, 24. и 27. октобра 1959. године.

Био је професор Призренске богословије 1959 - 1968. године. Завршио је постдипломске студије у Атини, гдје је отишао школске 1962/63. године. Послије тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу. Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971 - 974. године.

Маја 1974. изабран је за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на засједању Светог архијерејског сабора 21 - 28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. На дан 3. октобар 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.

Добитник је Повеље Удружења књижевника Србије која му је уручена 25. јануара 2012.

Патријарх је 9. октобра 2011. боравио у модричком насељу Вишњик и том приликом служио свету архијерејску литургију и освештао новоизграђени Цркву Покрова Пресвете Богородице. Током свечаности, тада предсједник Републике Српске Милорад Додик га је одликовао Орденом Републике Српске на ленти.

Његова Светост је од стране Принца Давита Багратион-Мухранског Батонишвилија од Грузије, 15. децембра 2011, одликован Великом Огрлицом Ордена Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашега Исуса Христа.

Престолонаследник Александар Карађорђевић је 13. децембра 2013. године, на дан славе Краљевског дома Карађорђевића, одликовао Његову Светост Патријарха Српског господина Иринеја, краљевским орденом Карађорђеве звезде на великом крсту, За заслуге учињене према Краљевском дому, за народно и опште добро.

Почасни је грађанин Земуна.

Дана 11. септембра 2015. годину му је уручен почасни докторат Академије Светог Владимира у Њујорку. 9. октобра 2016. добио је орден Светог владике Николаја који додјељује епархија шабачка. Добио је 23. маја 2018. награду Међународног фонда јединства православних народа у Москви.