У Требињу је у току Преображењски камп „Свјетлост Преображења“, који организује Центар за развој физичке и духовне културе при Епархији захумско-херцеговачкој и приморској.
Камп је првенствено намијењен дјеци из дијаспоре, али и дјеци са наших простора који желе да кроз молитву, учење, креативност и дружење, сазнају још више о вјери, српском језику и култури.
У оквиру кампа одржавају се радионице из вјеронауке, српског језика, црквеног појања, иконописа и веза.
Миља Тупањанин, вјероучитељица истиче да се радионице одржавају углавном у Епархијском дому и Саборној цркви, а један дан ће провести и у Музеју Херцеговине. Камп похађа 30-оро дјеце, из Америке, Канаде, Хрватске и наше регије.
„Програм је конципиран тако да траје отприлике три сата. Свако јутро почиње заједничком молитвом у цркви, потом по распореду за тај дан слиједе предвиђене радионице. Негдје на половини, дјеца имају заједничку ужину“, навела је она.
Циљ је да се дјеца упознају са садржајима које у редовној настави немају.
„ По њиховим утисцима бих могла да кажем да им се јако свиђа, неки су открили своје таленте за пјевање или за вез. Занимњиво нам је да доста дјеце из дијаспоре, на врло заинтересован начин, прате све садржаје и чини ми се да ћемо постићи бар дјелимично циљ због кога су их њихови родитељи ту уписали. Да им постане природан и занимљив српски језик, да уче вјеронауку, појање, иконопис, вез и да се лијепо друже и да то буде једна база за њихов боравак и наредних година у Требињу. Црквене заједнице у дијаспори су активне али то је на другачијем нивоу него код нас. Неки од њих су по први пут овдје узели четкице да сликају на платну, наставник сликања је одушевљен групом и каже да су врло талентовани и да им добро иде. За вез – шта тек да кажем, то није нека уобичајна активност. Тек када су они видјели готове производе, које су радили њихови вршњаци на секцији веза, то их је мотивисало да и они пробају. Појање је посебна радост-они у Саборном храму са наставницом Бранком, су добили могућност да чују свој глас и да сами произведу неке кратке богослужбене прозбе. Чини ми се да ће неким од њих то бити мотив да се у својим заједницама, када се врате, прикључе хоровима или музичким секцијама да то и даље развијају. Можда је интересантно да су ови кампови имали мото да дјеца раде одређене активности не користећи уопште екране, телефоне, тако да сама припрема и реализација кампа не укључује никакве презентације и томе слично. Чини ми се да дјеци то уопште не недостаје. Након три сата, када смо ми сматрали да су већ уморни, било је занимљиво да нису журили да иду кућама и да се распитују за телефоне, што сматрамо малим, ситним али драгим успјехом“, наводи Миља Тупањанин.
Сара Илић и Катарина Бошковић, полазнице кампа истичу да се дивно друже и да су одушевљене радом.
„Одлучила сам се за секцију иконописа, баш ми је лијепо. Учимо како се цртају иконе. Уз то се дружимо, сви смо се упознали. Баш нам значи да имамо ове активности јер бисмо вјероватно вријеме највише проводили код куће јер је много вруће. Овако се дружимо и креативно проводимо вријеме“, каже Сара Илић.
Катарина Бошковић долази из Дубровника.
„Одлучила сам се за иконопис, јако волим да сликам. Хтјела сам да научим да сликам иконе. Овдје ми је јако лијепо. Имам пуно пријатеља. Осим иконописа идемо на српски, имамо појање, вјеронауку и ко хоће може да иде на вез. Баш ми све то значи јер ми пуно не учимо о томе“, каже Катарина.
Преображењски камп траје до 18. августа, а на празник Преображења Господњег, дјеца ће, након Свете литургије, у оквиру културног програма, кроз појање, рецитације и изложбу радова, представити шта су током кампа научили и урадили.
У „Теми јутра“, са вјероучитељицом Миљом Тупањанин и полазницама кампа Саром Илић и Катарином Бошковић, разговарала је Далиборка Радановић.
