Александра на сајму креативаца у Требињу

У вријеме када козметичка индустрија није имала размјере попут данашњих, људи су изналазили начине како да се његују. Користили су се природом! Можда нису били упућени у технике припремања какве су заступљене данас, али једно је сигурно, од биља или козјег и овчјег млијека жене су знале да направе крему за лице и сапун.

И када се готово цијели свијет поново враћа изворном, тежећи да се колико је могуће усклади с природом, то ботагство кога бар у Херцеговини има у изобиљу, препознала је и Требињка Александра Делић. Истражујући могућности како да својој, а посебно кожи њено четворо дјеце, дар из природе приближи и омогући здравију његу, одлучила је да се озбиљније позабави козметиком чија традиција сеже хиљаду година уназад.

 „Израда властитих средстава за његу једно је од помало заборављених и изгубљених знања наших предака. Козметика коју израђујем, базирана је на природним састојцима којих има у готово свакој кухињи. Моја жеља је била да љепоти једноставности и љековитости херцеговачког биља вратим њену моћ. Кад се цвјетови потопе у уље заједно са природним пчелињим воском локалног поријекла, добије се препарат чудесан за кожу. Нисам то ја измислила, тако су се његовали наши преци хиљадама година прије“, објашњава Александра.

Александра на пољопривредном сајму у Новом Саду 2017. године

Како је по природи особа која воли да упознаје нове ствари и истражује нашу старину, одушевио ју је стари манастирски рецепт прављења мелема, који су Александра и њен супруг добили на поклон. Не воли много о томе да говори, али признаје да јој је то била одскочна даска.

„Не бих се усудила тек тако овим да се бавим. Уз рецепт, истраживала сам доста преко интернета, читала и савјетовала се са људима који добро познају материју. Тајна је у односу воска и уља. Даље сам детаљно разрадила шта и како треба додати да би производ био квалитетан и на природној бази, те изучавала која биљка је за шта добра. За све препарате имам здравствену исправност Завода за јавно здравство Бањалука, а да су сви традиционални и квалитетено направљени гарантујем, јер их правим по рецептури старој вијековима“.

О ефикасности природне козметике најбоље свједоче купци, али и њена дјеца, који мамине препарате користе одавно. Увјеривши се у исправност онога што ради, покренула је „Херцеговачку радионицу“, у којој се већ годинама „крчкају“ многе идеје и стварају љековити препарати.

„Главно мјесто за његу припада сапунима, јер брига о кожи почиње прањем. Била бих лицемјер када сопственој дјеци не бих дала да користе креме или сапуне. Већину препарата свако може да употребљава, чак и креме против бора, јер су храњиве и спречавају пријевремено старење коже. Сваки препарат прво сам истраживала на својој кожи. Откривши богатство природе, обогатила сам свој, а надам се и живот свих којима су моји производи помогли“, каже Александра, истичући да је природна козметика једноставан, а неопходан дар нашој кожи.

Александрина прича почиње у природи

Свјесна да је и квалитет састојака изузетно важан, настоји да у изради природне козметике употребљава хладно цијеђена уља и биље локалног поријекла. Да би у томе успјела посадила је и властити цвјетњак из којег бере неопходне јој биљке.

„Узгајам невен, лаванду, гавез магичну биљку која дубински регнерише ткиво, потом руже, камилицу...То су мале количине, а планирамо да проширимо засад. Све остало биље нађем у природи. Рецимо пелим берем и користим за пасту за зубе, смиље за разне врсте крема, потом спориш, кантарион, дивљи нар и многе друге наше љековите биљке“.

Да би креме, уља, мелеми, сапуни, пилинзи и соли имале адекватан мирис, а остале природне, у зависности од комплексности производа, потребно је додати по коју кап уља или одређени витамин.

„У мојим препаратима нема конзерванса ни хемикалија. Биље има моћ, само је треба пронаћи у сваком цвјетићу. Неке ствари, попут витамина Е, кокосовог или маслиновог уља, морају се додати јер обогаћују крему. Правим и креме искључиво од ружине водице, уља и природног пчелињег воска. Најкомпликованија крема је од смиља, против бора. Смиље је природни ботокс, а ја у крему додам маслиново и кокосово уље, обогатим је Е витамином и добијем састав врхунски за кожу. Правилном његом уз крему од смиља против бора, наравно да се боре не могу употпуности спријечити, али процес старења се може успорити за пар година, док се кожа природном његом препорађа. Крема мирише на биље од ког је направљена, смиља, пелима, лаванде, нара... Управо јер су природне, моје креме су жуте боје, не могу бити бијеле“, појашњава Александра, додајући да уз пчелињи восак и прополис, креме дјелују антибактеријски, истовремено пружајући његу и љековитост, а за хиљаду година, колико је рецепт стар, нису познате нус појаве.

Производи који се највише траже

Идеја ове маме, по струци математичког техничара, добро је прихваћена и на сајмовима. Била је на многим, како локалним у Херцеговини, тако и у Бањалуци, Сарајеву, Мостару, Београду на Сајму хране и пића, те Новосадском сајму пољопривреде.

„Задовољана сам реакцијама, а нарочито што нигдје нисам видјела да је на једном мјесту сва козметика природна, попут моје. Напримјер, уље од кантариона које правим, тако је припремљено да може да се пије. Поступак хладно цијеђених уља обогаћен је биљкама и све је јестиво, дакле потпуно природно. Буквално ово што радим можемо назвати козметика из кухиње“, истиче Александра, коју, то што одавно нигдје није запослена, није спутало да ради на себи.

Тако је од једног, са којим је почела, производњу до данас проширила на 5 врста мелема, 10 различитих крема, до 8 производа од уља, а сви препарати како у козметичке, примјену имају и у љековите сврхе. Израђује и сапуне, разноразне масти, пилинге, лабела, те маске за лице, а кад није на сајмовима, све излаже и на facebook страници „Херцеговачка радионица Делић“. Не планира да стане и већ разрађује израду дезодоранса у праху, нове маске за кожу, те сапуна од пива. Намјера јој је да убудуће сво природно богатство трава које у Херцеговини постоје искористи за креме.

Док дјеца нису поодрасла, мајчинство јој је било на првом мјесту. Тако је и сада каже, изузев што за себе има мало више времена. Израда љековите козметике дође јој као хоби, али и добар посао.

„Раније сам више радила сама уз малу помоћ кћерки, а сада како је потражња већа, помажу ми сви. Наша, слободно је могу назвати мала породична радионица много ми је обогатила живот. Мој свијет и даље чине дјеца и све што се тиче њих, а сваки производ који нађе мјесто код купаца додатна је радост и потврда да ово што радим има смисла. Потреба да се креативно изразим и економски допринесем породици додатна ми је сатисфакција да побољшам и још више порадим на природној козметици“.

Александра производи сапун

За једну крему потребно и до пола године

Да би се направила једна крема, од брања биља, процеса потапања у уље, па док се оно добије какво треба да буде, процес може да потраје два до три мјесеца. Потом чекање да се сталожи, инфилтрира. То је један лагани и прецизан посао који укупно траје од четири до шест мјесеци. Ако желите да све буде квалитетно треба стрпљења. Крема од смиља је назахтјевнија, јер мацерате за њу радим три пута. Иако ова биљка вјечне младости може да стоји цијеле године и не мијења се ни у каквом стању, ипак се мора све одрадити по правилу. Готовој креми док се не отвори рок употребе је шест мјесеци, а кад се почне користити мора се потрошити за мјесец и по дана. Смисао ове козметике је њена љековитост. Зато и не могу да трају по годину дана и више као индустријски препарати.

У изради сапуна неопходно је задржати глицерин

Сапонификацијом у индустрији из сапуна се извлачи глицерин, а оно што остане је чисти детерџент, чак и код дјечијих. Ручно рађени сапуни које правим у себи садрже глицерин, а кад се заврши сапонификација додајем уља која су бенефити за кожу. У сваки сапун стављам кокосово уље које кожу не исушује, а затим разно биље, рузмарин , лаванду, куркуму, те козје млијеко. Сад правим сапун од пива за све типове коже који би због присуства Б витамина требало да буде изузетног квалитета.