Прије само десетак година, посао из удобности свог дома са флексибилним радним временом био је недостижан сан многих. Тек понеко је успијевао да нађе своје мјесто на иностраном тржишту, а да не мијења мјесто боравка. Данас, овај вид запослења постаје све чешћи, а потреба за стручњацима са наших простора све већа. Тако и не чуди што су Марко Крстовић, data scientist, и Весна Вукановић Думановић, пројектни менаџер, ријешили да своје знање и искуство понуде страним компанијама и уживају у бенефитима које овакав начин рада пружа. А, неоспорно је да бенефита има много, од самосталне организације времена преко многих курсева које компаније организују па до пословних путовања која неријетко подразумијевају различите туристичке дестинације.
Марко Крстовић и Весна Вукановић Думановић
Марко Крстовић, вуковац у требињској Гимназији, а сада инжењер са дипломом Електротехничког факултета у Бањалуци, кроз читаво своје школовање је показивао интересовање према разним, неријетко и дијаметрално супротним, областима. Ипак, природне науке су одувијек биле у центру његовог интересовања. Од малена је највише волио математику, а како је увијек много времена проводио за рачунаром, софтверско инжењерство се наметнуло као најприроднији избор професије. Јер, каже Марко, уколико уживате у рјешавању комплексних проблема кориштењем логике, велике су шансе да ћете у неком тренутку размишљати о програмирању као свом будућем занимању. Признаје, било је и других идеја, али су временом та интересовања прерасла у занимације за слободно вријеме.
Код програмирања га је, прича, највише привукла могућност да се створи нешто ни из чега и да се преведу апстрактне идеје у конкретне апликације. Сваки код који напише може да има стваран утицај на свијет и то је, истиче, непроцијењив осјећај.
„Када сам се упознао са појмом машинског учења отворила ми се сасвим нова димензија. На факултету се свега неколико предмета бавило том тематиком па сам већину ствари самостално истраживао. Посебну пажњу тој области сам посветио када сам почео да пишем код за програме који могу да раде нешто за шта нису експлицитно програмирани. Временом се показало да је та област идеалан спој ствари које волим да радим и оних у којима сам добар, тако да планирам да наставим да градим каријеру у том смјеру“, одлучан је овај двадесетшестогодишњи инжењер.
ПРОФЕСИЈА СА МНОГО ИЗАЗОВА
„Ова професија са собом носи много изазова, а као један од највећих бих издвојио потребу да се испрати наука и развој нових технологија. Свједоци смо да се ствари веома брзо мијењају као и да је развој вјештачке интелигенције утицао на аутоматизацију многих послова и поставио темељ одређеног вида индустријске револуције. Ипак, сматрам охрабрујућим што се јавља потреба за новим пословима који од човјека захтијевају да више размишља и буде креативан. Моја улога, на примјер, скоро да није постојала прије двадесетак година. Све то доводи до закључка да је у данашње вријеме један програмер приморан да константно ради на себи, да учи и напредује, како би ишао у корак са временом. Тај рад на себи често не стане у радно вријеме па онда имамо пред собом нимало лак задатак да испратимо све то, а да то не иде на рачун неких других планова“, каже Марко.
Како су добри студенти у овој струци на цијени, многи почну да раде и прије формалног завршетка студија. Тако је било и са Марком Крстовићем ком су дивна искуства током студија наговјештавала да је изабрао прави пут и да све долази на своје мјесто.
„Пред крај треће године студија сам одрадио студентску праксу у једној компанији, послије чега сам се запослио на пола радног времена, а већ неколико мјесеци касније сам имао посао са пуним радним временом. Тај период балансирања између обавеза на факултету и на послу није био једноставан, али чекање на другу прилику није било опција. Практично искуство је додало контекст свему што смо учили, тако да се испоставило да је та одлука била одличан спој угодног и корисног“, прича нам Марко који планира да, ове јесени, на матичном факултету, упише и мастер студије јер, иако у свијету информационих технологија формално образовање није услов за остваривање циљева, и те како је пожељно у његовом послу, у великој мјери истраживачког карактера.
Марко Крстовић - Meetup у Бањалуци
Признаје, што се дуже бави овим послом, све више цијени нетехнички аспекат и истиче га као императив којим се продуктивност радника доводи на највиши ниво.
„Ради се о веома развијеној индустрији, гдје ствари врло брзо напредују и условљавају већу продуктивност запослених. Послодавац посвећује много пажње задовољству радника јер, у супротном, производ ће да трпи. Посљедица свега тога је здрава радна средина која се одржава у највећем броју ИТ фирми, а посебно ми је драго што се, у посљедње вријеме, све више пажње посвећује и менталном здрављу“, прича Марко поносан што је дио индустрије у којој се мало здравије резонује.
Компанија за коју тренутно ради овај data scientist или „научник за податке“ броји око 60 хиљада запослених у преко 50 земаља широм свијета и баве се пружањем услуга развоја софтвера у разним индустријама. Највећа предност рада у великој мултинационалној компанији је, прича, што има могућност да буде дио разних пројеката за многе компаније широм свијета.
„Тренутно радим на пројекту за једну шведску компанију која се бави развојем eye tracking технологије и дио сам сјајног тима који практикује окупљање неколико пута годишње па сам имао прилику и да путујем. У јануару ове године сам имао част да у Стокхолму презентујем наш производ, што је било феноменално искуство. Иностране фирме, генерално, имају више садржаја да понуде. Код нас је ово чиме се бавим заиста мало заступљено тако да нема много фирми у којима бих имао прилику да радим сличан посао. Неријетко домаће фирме сарађују са клијентима из иностранства па нема великих разлика у приступу послу“, објашњава нам, али ипак као битну предност домаћих фирми истиче комуникацију са радним колегама и ван оквира пословних разговора и радног времена.
ЗАДАТАК DATA SCIENTIST-А
„Посао којим се бавим је настао из потребе да се да контекст великим количинама сирових података. Данашње компаније и организације прикупљају велике количине података о својим производима, купцима, активностима, трансакцијама, а ти подаци се могу користити у сврху бољег разумијевања многих ствари, ако знамо како да их анализирамо. Управо то је задатак data scientist-а, проналажење корисних информација и примјена статистичких метода и сложених алгоритама и модела машинског учења ради предвиђања будућих трендова и образаца. Много је примјера гдје се машинско учења примјењује, од предлагања филмова на Netflix-у на основу раније одгледаних садржаја или на Instagram-у на основу онога што већ пратимо, преко аутономије возила, предвиђања вриједности криптовалута и многих других ствари. Све већу популарност стичу и генеративни модели, попут ChatGPT-а који и сам користим као помоћ у обављању многих задатака, или неких који на основу задатог текста могу да генеришу слике“, каже Марко, фасциниран могућностима технологије и додаје да се развој софтвера данас ради у складу са тзв. ”агилним методологијама”, што подразумијева итеративни приступ развоју и управљању пројектима гдје је акценат на флексибилности, сарадњи и брзој прилагодљивости промјенама.
Како Марко наводи, све има своје предности и мане па тако и рад од куће. Практично је кад имате канцеларију у свом дому, али је, у том случају, изузетно важно да знате организовати своје вријеме јер, иако се флексибилно радно вријеме чини као велики бенефит, неријетко се због тога задаци одлажу до посљедњег тренутка.
Конференција у Стокхолму
„С обзиром да послодавци и менаџери имају за циљ да пронађу баланс између времена које ћемо посветити састанцима и изради задатака, ријетко смо преоптерећени беспотребним састанцима. Свакодневно се одржава састанак на ком дијелимо статусе унутар тимова, разговарамо о тренутним задацима и потенцијалним препрекама, док се остали састанци своде на планирање, приоритизацију, као и осврт на протекли период и урађени посао, у складу са агилним методологијама. Компаније, било домаће или стране, имају одређене механизме праћења развоја својих запослених. Један програмер, у договору са менторима или другим колегама задуженим за праћење индивидуалног развоја, може да дефинише циљеве које жели да оствари у неком периоду. У сврху личног усавршавања запослених, компаније често организују менторства, плаћају разне курсеве... То су неки од примјера добре праксе који се и у домаћим компанијама примјењују на врло квалитетан начин. Једини недостатак зна бити сам квантитет, јер је мањим компанијама нешто теже организовати такве ствари“.
Тим људи са којима Марко ради на тренутном пројекту настоји да одржи комуникацију уживо па су се у протеклом периоду окупљали у Србији и у Шведској, а, с обзиром на одушевљење које је Маркова прича о Требињу изазвала код њих, постоји велика шанса да се неко од наредних окупљања одигра и у нашем граду.
„Највећа предност рада у мултинационалној средини је могућност да се, у неком тренутку, посао претвори у туристичку посјету некој дестинацији и прилику да упознамо разне културе. Људи из различитих средина другачије размишљају о неким стварима па се од многих може доста тога научити. Код нас често влада мишљење да са запада долази само лош утицај, а ја вјерујем да нас ништа не спутава да добре и корисне ствари видимо, научимо, али и донесемо у наш крај“, изричит је Марко Крстовић.
Са друге стране, пројектни менаџер је неко ко има незамјенљиву улогу у великим компанијама и његов основни задатак је распоређивање ресурса, одређивање рокова, управљање комуникацијом у тиму, буџетом пројекта и на тај начин умногоме олакшава посао свог тима. Тако и Весна Вукановић Думановић, свој посао пројектног менаџера, у компанији „Inceptly“ обавља већ двије године, потпуно предано и са великим задовољством.
Весна Вукановић Думановић: "Инспиративно је радити у Inceptly тиму"
Међутим, када је уписивала факултет, Весна, доктор инжењерских наука, није ни сањала да ће свој посао радити од куће. И данас се јасно сјећа дана кад је узела „Информатор“ у руке, књижицу за коју важи да поколеба и најсамоувјереније и постала свјесна да постоји питање са стотину понуђених одговора, а само је један тачан. Ипак, чини се, у одабиру свог будућег занимања није погријешила, чему свједочи и то да је била најуспјешнији студент током школовања и стипендиста Универзитета Сингидунум у Београду, али и фондације др Милан Јелић и Министарства просвјете. Тако, каже, гледајући уназад, не види погрешне одлуке већ само кораке који су је довели до мјеста гдје је данас.
Међутим, сигурна је да је на њену одлуку о будућем занимању, несвјесно утицала мајка, инжењер информационих технологија која јој је и велика подршка и ослонац.
„Од малена сам окружена компјутерима, компонентама и стручним књигама, које је моја мама користила како би пренијела знање, али и љубав ка ИТ технологијама многобројним полазницима курсева. Небројано пута сам слушала њена предавања и дивила се ентузијазму који је, с лакоћом, успијевала да пренесе на друге. Јако цијеним то што сам уз њу, релативно рано, имала прилику да научим колика је вриједност тимског рада“, започиње своју причу Весна.
Весна је дио тима који се састоји од стручњака посвећених сваком пројекту и спремних да прихвате сваки нови изазов и тако непрестано уче и расту.
„Заиста је посебан доживљај бити дио овог глобалног тима. С обзиром да наши клијенти долазе са свих страна свијета, сваки дан комуницирамо са људима из различитих временских зона, култура и индустрија што чини наш посао невјероватно узбудљивим и динамичним. Када сам се придружила тиму као пројектни менаџер, нисам могла ни да замислим колико ће ово искуство обликовати моју каријеру и утицати на лични развој. То је био један потпуно нови свијет који сам одувијек жељела да истражим, али нисам била потпуно сигурна шта ме чека. Тимски рад, међусобно поштовање и подршка су стубови наше корпоративне културе и захваљујући овом тиму знам да могу да постигнем било шта“, прича ова тридесетпетогодишњакиња, пресрећна што ради посао који воли, у окружењу које цијени и са људима које изузетно поштује.
Веснин посао је да усмјерава енергију, координира напоре и осигура да стратегије и планови које имају доведу до успјешних резултата. Тако сваки дан, каже, пред њу ставља нове изазове у које се радо упушта.
Весна у Банкоку
„Пројектни менаџмент је често попут слагалице – морате узети бројне различите дијелове, неке од њих крајње нејасне или тешке, и поставити их заједно на начин који чини цјелину. Када успијем да препознам тачан начин на који ти дијелови могу да формирају кохерентан и успјешан пројекат, осећај постигнућа је заиста снажан. Међутим, оно што истински волим у свом послу и што ме испуњава, нису само технички аспекти. Посебно ме фасцинира рад са људима и посматрање како идеје настају и еволуирају“, прича сигурна како су тимска енергија, ентузијазам и страст оно што покреће сваки пројект, али и чини њен свакодневни рад инспиративним.
Иако је рад од куће у почетку значио свакодневно прилагођавање, сада је њен стил живота који јој пружа много флексибилности и удобности.
„Мој радни дан почиње прегледањем дневног плана и провјером е-mailа, Slack порукa и дефинисањем које задатке и састанке имам тај дан. Након тога слиједи блок времена посвећен фокусираном раду, гдjе се бавим пројектима, координирањем тима и комуникацијом са клијентима, путем видео позива. Без обзира што радим од куће, технологија ми омогућава да останем повезана са свима, гдје год да се налазимо“, прича Весна, а љубав коју гаји према свом послу просто оставља без ријечи.
Као један од кључних бенефита свог посла истиче похађање курсева и радионица које компанија редовно организује и тако им даје јединствену прилику да уче од људи који су на челу индустрије и континуирано постављају нове стандарде и обликују будућност дигиталног маркетинга.
НАКОН НАПОРНОГ РАДНОГ ДАНА
„У недостатку физичке активности на послу, волим да своје слободно вријеме проводим бавећи се спортом, прије свега фудбалом и одбојком.
Одавно сам белетристику замијенио стручном литературом, али и даље уживам у читању добре књиге у слободно вријеме. Нисам сигуран да је смислено, али често се и уз стручну литературу опуштам“, наводи овај врсни стручњак.
Весна, међутим, своје слободно вријеме проводи у игри са кћеркама, Нивес и Ником, али и у разговору са својом баком која јој пружа мудрост, смијех и подршку. На крају, ту је и њена љубав према клавиру и музици који јој пружају уточиште и омогућавају да изрази све своје емоције и осјећаје.
„Као агенција која се налази у самом врху индустрије дигиталног маркетинга, активни смо учесници великих свјетских конференција и сајмова. Ова учешћа нам омогућавају да се умрежимо са осталим професионалцима, размијенимо идеје и учимо једни од других. Једно од најузбудљивијих искустава које сам имала је учешће на Affiliate World Asia конференцији у Бангкоку, познатoj као централно мјесто за све водеће стручњаке из области дигиталног маркетинга. Сама конференција је била импресивна мјешавина стручних панел дискусија, радионица и предавања и имала сам прилику да се упознам и умрежим са неким од најистакнутијих стручњака у индустрији. Било је невјероватно учити из прве руке од људи који су препознати као лидери у свом пољу. Такође, било је заиста дивно упознати људе из различитих дијелова свијета, размијенити искуства, идеје и створити везе које трају и након конференције“, завршава своју причу Весна, препуна емоција.
И Марко и Весна су у једном тренутку одлучили да своју срећу окушају на иностраном тржишту и понуде своје знање и искуство компанијама које ће допринијети њиховом личном расту и развоју, али и које ће их подстицати да свакодневно уче и успјешно рјешавају задатке који се постављају пред њих. Можда је то била одлука која се не доноси олако, али су они били отворени за нове могућности које живот пружа и данас су успјешни млади људи, жељни да се што више усавршавају, напредују и буду најбољи у свом послу.
