Проблем одговорности кључан у етици комуникације на интернету

Ана Јеличић, ванредни професор Свеучилишта у Сплиту је, на данашњем предавању „Етика комуникације на интернету:проблем одговорности“, истакла да је питање одговорности највећи проблем са којим се сусрећемо када је ријеч о етици комуникације на интернету јер не постоје тачно одређене законске регулативе нити морално-етички оријентири поступања на нашим просторима.

„Све што нам се дешава на интернету ми приписујемо неком другом свијету, који није стваран. Међутим, данас живимо „онлифе“, нама су у потпуности интегрисана та два живота „оффлине“ и „онлине“, толико долази до интегрисања та два свијета да су они заправо неодвојиви“, навела је она на предавању које се одржало у оквиру Осмог симпосиона „Теологија у јавној сфери“ .

Истиче да су истраживања усмјерена на неколико главних проблема.

„ Њих има много више, али сам се усмјерила на: електронско насиље, лажи генерисане вјештачком интелигенцијом и етичке и моралне импликације употребе вјештачке интелигенције у нашем свакодневном животу и пословању. Нагласак је стављен на проблем одговорности јер ако узмемо сајбер насиље или говор мржње, ширење лажи и дезиформација, проблем је што нико не преузима никакву одговорност за то. Иза злостављача врло често стоје неке анонимне групе, виртуалне заједнице или ако ћемо говорити о дјеци читав разред и тешко је разазнати ко је одговоран и ко је први почео“, истиче она.

Додаје да је један од највећих митова који се вежу за насиље на интернету заправо да је ријеч о дјечијем послу, шалама, игри.

„ Међутим, друштвене посљедице и посљедице за појединца, у смислу когнитивног, менталног здравља психоемотивног стања, у сваком случају су велике. Нпр. говор мржње, искључивање из група, континуирано вријеђање на друштвеним мрежама, код дјеце знају изазвати и довести чак и до самоубијства. Не треба говорити о изазовима Тик-тока који су заиста сулуди. Они су опасни не само за здавље и добро стање него и за сами живот“, истакла је.

Она је навела да су неке земље увеле одређене забране на кориштење друштвених мрежа.

„То је у неким земљама у рукама власти и законодавства али то код нас нема и све је у рукама родитеља који на неки начин регулишу. Њима је јако тешко јер данас имамо један преседан да дјеца знају о алатима, инструментима технологије, нешто више од својих родитеља. Тако да су спретнији да преваре родитеље. За сада и неке школе предузимају неке мјере али ипак је, сада док нема законске регулативе, најважнија медијска писменост и стварање одређене медијске културе, зато су пожељни овакви скупови“, истакла је Ана Јеличић.

Мјере су усмјерене ка родитељима да проводе вријеме са својом дјецом.

„Ако играју игрице заиграјте са њима, ако прате нешто на интернету видите шта прате, шта их интересује провјерите с киме се дописују. Свако четвто дијете, како је показало једно истраживање, се сусретне уживо са непознатом особом коју је упознало на интернету. Не треба ни говорити гдје то зна да нас одведе“, подвукла је она.

У оквиру симпосиона „Теологија у јавној сфери“ данас је одржано и предавање „Истине и лажи о ЦОВИД-19“, а у поподневним часовима биће одржана трибина „Православље и економски развој“.