Прво издање емисије „Благо цара Радована", у јесењој програмској шеми Радио Требиња, посвећено је изузетном јубилеју - двадесетогодишњици „Нове Зоре", јединог часописа за књижевност и културу у источној Херцеговини, чији су издавачи одбори СПКД „Просвјета" у Билећи и Гацку.
Проф. др Милош Ковачевић, главни и одговорни уредник часописа, сматра да је „Нова Зора", чији су утемељивачи покојни Радослав Братић, први главни и одговорни уредник те дугогодишњи секретар Никола Асановић, достојан настављач мостарске „Зоре".
„Заиста смо поносни на 20 година ’Нове Зоре’, с обзиром да је Шантићева, Ћоровићева, Дучићева и Шолина ’Зора’ из 1896. године излазила само пет година, а за ових 20 година, ’Нова Зорa’ излази пет пута више. Надамо се да ћемо доживјети још 20, по још 20 година и да ће ’Нова Зора’, како буде свањавало српском народу и култури, бити све присутнији и све популарнији часопис међу Србима", истиче Ковачевић.
За двије деценије, прецизира, изашло је 80 бројева „Нове Зоре", по четири броја годишње, са више од 4500 текстова близу 1600 аутора.
„На српској књижевној и културној сцени нема ниједног значајног писца и културног посленика који није објављивао у нашем часопису. ’Нова Зора’ је јединствен национални часопис, који подстиче љубав према властитом народу, гдје се национализам посматра у најбољем могућем свјетлу - да истакне вриједности српског народа, без шовинизма, не ништећи ништа код других народа", каже главни и одговорни уредник „Нове Зоре", подсјећајући на запажање Добрице Ћосића да је ријеч о најзначајнијем српском часопису за књижевност и културу послије „Летописа Матице српске".
Херцеговина је, оцјењује, „културни амблем српског народа", јер је на челу српске културе не само по језику, већ и по дешавањима, од Вукових дана до данас.
„За неки од претходних бројева, радили смо поређења за три мјесеца, и нећете вјеровати, источна Херцеговина је премашила број културних дешавања у Београду. Отуд велика захвалност Мишу Кисићу, који је вриједно биљежио сва културна дешавања у источној Херцеговини од првог до 80. броја, за нашу рубрику ’Културна дешавања у источној Херцеговини’, али и Граду Требињу и свим осталим мјестима регије, на бројним и препознатљивим манифестацијама јер Херцеговина живи кроз күлтуру. Уколико обезбиједимо новац, планирамо да Кисићеве текстове о културним дешавањима у Херцеговини засебно објавимо", најављује Ковачевић за Радио Требиње.
Подсјећа да „Нову Зору“ посљедњу деценију муче финансијски проблеми, надајући се да су, уз неопходну подршку оснивача у Билећи и Гацку, добротвора и већег броја претплатника, пред часописом бољи дани.
У новом двоброју, 81-82. броју часописа, на близу 350 страница, наводи да су, поред осталог, објављени текстови о 150 година од рођења Јована Дучића, стогодишњици смрти Алексе Шантића, вијеку од рођења великог лингвисте Павла Ивића, разговор са једним од најзначајнијих српских писаца 20. вијека, недавно преминулим Гораном Петровићем, уз богате прилоге из поезије и прозе, афористике, музичке и ликовне умјетности.
У „Благу" смо разговарали и са првим добитником „Повеље Нове Зоре", Мишом Кисићем, нашим колегом, новинаром, публицистом и вишедеценијским хроничаром културних збивања у источној Херцеговини, коме је признање уручено на овогодишњим Ћоровићем сусретима писаца „Српска проза данас" у Билећи.
„Захвалан сам на признању редакцији часописа, али морам да кажем да Повеља не припада само мени, већ и свима са којима сам сарађивао у реализацији овог занимљивог пројекта. За протеклих 20 година, од првог броја, 2004. године, на 1290 страница, представљено је око 2270 најзначајнијих дешавања из области културе и духовности у источној Херцеговине, уз бројне догађаје из активности СПКД `Просвјета` у Мостару. Највећи подстицај да овако дуго припремам ову рубрику било ми је запажање истакнутих књижевника и научника да ће бити тешко писати културну историју источне Херцеговине без консултовања ове хронике", каже Кисић.
Разговарала Влатка Мусић.
