
У Музеју Херцеговине вечерас је проф. др Мило Ломпар, један од најбољих познавалаца Његошеве поетике, одржао предавање под називом „Његошева аскетска и еротска мистика“.
Професор Ломпар је говорио о мистичком полу, који, поред оног херојског, представља једну од двије доминанте Његошевог пјесничког израза.
Он каже да се то обично говори када се Његошево дјело дијели на, с једне стране „Лучу микрокозму“, а с друге стране на „Горски вијенац“.
„Мистички пол означава један облик сазнања, који преко интуитивног, пјесничког начина, продире у унутрашњост човјековог доживљаја и чини га везаним за његов положај, не само у историји него и у космосу, јер се човјек доживљава као биће космоса. За то су карактеристични 'Луча микрокозма' која има тај аскетски слој, а то значи да у неком смислу почива у усамљивању. И, с друге стране 'Ноћ скупља вијека', његова љубавна пјесма која оличава један специфичан облик еротске мистике, гдје се сакрализује полно спајање мушкарца и жене до основног начела универзума. Али, унутар те еротске мистике постоји један херојски моменат. То је моменат познат под именом 'Сан Вука Мандушића' из 'Горског вијенца', гдје се показује да Његошев еротски идеал има у себи веома значајну компонетну хеленске традиције, калокагатије, односно љепоте која не може да се одвоји од Бога“, појашњава Ломпар.
Он је истакао да је Његош класични пјесник српске културе.
„Свака култура има свог репрезентативног пјесника, то је Гете код Нијемаца, Данте код Италијана, Сервантес код Шпанаца, Шекспир код Енглеза и, Његошу најсличнији, Пушкин код Руса. Класични пјесник је онај код којег се конституишу закони и природа културе и у којем модерни пјесници налазе компоненте свог израза у новим стиловима или новим облицима. Тако су два највећа модерна српска писца двадесетог вијека, Милош Црњански и Иво Андрић, давали свој доживљај Његоша у двије различите димензије њихових личних поетика. Класични пјесник је огледало културе у којем свако доба може наћи свој израз, ако се довољно прецизно загледа“, навео је Ломпар.

Петар Милошевић, члан Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“ рекао је да је вечерашње предавање професора Ломпара једна у низу активности које организује ова задужбина.
„Задужбина је формирана са циљем да сакупља и објављује рукописну грађу српске баштине из архива Дубровника, Котора, Херцег Новог, Пераста, из манастира... Међутим, имамо и друге активности, међу којима и предавања еминентних стручњака на разне теме. Како је у Требињу постављен први споменик Негошу 1934. године, то можемо навести и као један од разлог због којег је професор Ломпар одлучио да овога пута у нашем граду говори баш о Његошу“, изјавио је Милошевић.
Проф. др Мило Ломпар је српски историчар књижевности, есејиста и редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, предсједник „Задужбине Милоша Црњанског“, некадашњи директор „Политике“ и некадашњи предсједник Српске књижевне задруге, аутор више студија и монографија.
