У биоскопској сали Културног центра Требиње, проф. др Мило Ломпар вечерас је одржао предавање „Његош и Дучић“, које је уприличено поводом два јубилеја - 180 година од објављивања поеме „Луча микрокозма”, Петра II Петровића Његоша и 25 година од повратка Јована Дучића у његово родно Требиње.
Професор Ломпар истиче да је Дучић био представник генерације која је Његоша уздигла на пиједестал умјетничке савршености код Срба.
„Однос Дучића и Његоша занимљив је из социолошког, политичког и умјетничко-естетског правца. Друштвено гледано, Дучић је био човјек грађанске традиције, његов однос према Његошу је исказао једну врсту поштовања традиције грађанства. Политички гледано, Дучић је као и Његош био српски интегралиста, док књижевно-умјетнички гледано, они изгледају као веома различити, уколико Његоша схватимо на традиционалан начин, али Дучић је утро пут модернистичком разумијевању класичног пјесника српске културе. Лирска метафизика је код Његоша била примарна од почетка, док је код Дучића са посебном снагом избила у његовој посљедњој књизи 'Лирика', посебно у пјесмама насталим због покоља и геноцида над Србима у БиХ и Хрватској“, рекао је Ломпар.
Ломпар је додао да су Дучић и Његош репрезентативни пјесници наше културе, те да је било мишљења да спадају у три највећа пјесника српске књижевности.
Предавање проф. др Ломпара организовали су Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“, Епархија Захумско-херцеговачка и приморска и Културни центар Требиње.
