На Свјетски дан туризма, 27. септембра ове године, професор доктор Андријана Мркаић Атељевић, у Требињу је представила своју књигу „Маркетингом до успјешне туристичке дестинације – кључни сегменти маркетинга кроз примјере“, у издању Високе школе за туризам и хотелијерство Требиње, на којој више од деценије генерације студената уводи у свијет туризма. Била је то прилика да јавности приближи неке од најзначајнијих аспеката вишегодишњег истраживања области која је на нашем поднебљу све више у успону.   

na promociji knjige 27.09.24. (1).jpg (254 KB)

Проф. др Андријана Мркаић Атељевић

Осим што се као академски професор и аутор бави темом туризма, иза себе има и низ других респектабилних референци, које је темељним радом и ангажовањем стекла посве сама. Доктор је економских наука, ментор, научни рецензент у више часописа, истраживач са 32 исцрпна научна рада на различите теме, од којих је 29 објављено у реномираним свјетским часописима и интернет цитатним базама. Већину истраживања писала је на енглеском језику. Вјечито гладна знања, неко би помислио да је наука њен једини свијет. Управо супротно. Са извјесном лакоћом она је и мајка и супруга, једноставна, онако, какви остварени људи обично и јесу.

Њен дух никада не мирује, а за себе каже да је рад лијечи. Било научни, било кући или на селу, окружена породицом. Отуда и опредијељење да изда књигу интересантне тематике која је, како нам каже, њен одговор на потребе студената, али и свих оних који желе да се баве туризмом.       

„Ово је моја прва самостална књига, а до сада сам имала једно коауторство о инвестицијама у туризму. Намијењена је и студентима и свима који желе да се баве туризмом, било из научне или привредне праксе, како би стекли додатно образовање из ове области маркетинга. Садржи велики број примјера на глобалном и свјетском нивоу који помажу да се схвати сва наведена теорија“, каже нам Андријана, која је уз ауторски и коауторски рад, и лектор и коректор на бројној стручној литератури.

Књигу, која је тренутно доступна у библиотеци Високе школе за туризам и хотелијерство Требиње, а поједини сегменти и на научним базама на којима их промовише, подијелила је на седам поглавља која синтетизују сва сазнања до којих је долазила током дугогодишњих истраживања.

Sa svečane dodjele diplome doktora ekon.nauka.jpg (223 KB)

Са свечане додјеле диплома доктора економских наука

„Књига је одобрена од стране Народне универзитетске библиотеке РС и надам се да ће бити доступна и у књижари. Размишљам да можда издам допуњено издање ове или напишем нову књигу из нешто економски захтјевније области. Углавном ћу гледати да књиге буду прилагођене потребама студената, а онда да их уклопим и за друге интересне групе. Студенти су приоритет јер ако се уџбеник не чита и не користи, нема вриједност без обзира на уложени труд“, јасна је ова професорица, која се разним па тако и научним истраживањима посветила још у раној младости, као изузетан студент Факултета пословне економије у Бијељини, Универзитет у Источном Сарајеву.

ОДГОВОРНОСТ И ЧАСТ
„Књига је изашла крајем 2023. године, али сам промоцију одлагала, чекала сам квалитетан тренутак. Та могућност се отворила за Дан туризма и прихватила сам понуду Града Требиња да на, за туризмологе најважнији дан, промовишем књигу. Све је организовано у просторијама Градске управе, мени веома значајно с обзиром да Требиње галопирајућим корацима претендује да постане регионални лидер у туризму, али и због самог датума. Посебна је била и одговорност јер су промоцији присуствовале веома значајне званице и јако узак круг мојих пријатеља и породице. Након представљања, аутоматски сам доживјела част да се људима свидјела књига и тражили су додатне примјерке. Инспиративно им је било и моје предавање. Нагласила сам значај културног идентита који нас обликује и који се треба испоштовати, упркос притисцима туризма, те указала на динамику и типологију дестинације. Надам се да ће књига своју промоцију доживјети и даље!“

На другој години факултета била је изабрана за демонстратора из области математике, а на промоцији дипломаца 2009. проглашена је за најбољег студента четврте године са највишим просјеком оцјена. Константна глад за новим сазнањима природно ју је одвела правцем даљег усавршавања. Преко магистарског рада, кога је окончала просјеком оцјена 9,6, до докторског рада, све вријеме упоредо се бавећи широким спектром тема из области туризма, као дисциплине којом 15 година подучава младе нараштаје.

ПРВИ АУТОМОБИЛ ОД СТИПЕНДИЈА
„За вријеме студирања била сам стипендиста Фонда др Милан Јелић у категорији изузетних студената и Министарстава просвјете и културе РС. За мене је посебно био значајан Фонд др Милан Јелић. Прво, зато што се ту стипендирају само студенти са високим просјеком, а друго, зато што сам све те стипендије штедила, апсолутно их нисам трошила. И кад сам се запослила, од уштеђених стипендија сам купила свој први аутомобил! То је за мене било нешто апсолутно посебно!“

Њен докторски рад на тему „Утицај стандарда Европске Уније на конкурентност и одрживост развоја туризма у БиХ“ оцијењен је једним од бољих који се бранио на Факултету пословне економије у Бијељини због мноштва економетријско – статистичких анализа, а како је урађен по свим научно – истраживачким стандардима представља оригиналан научно истраживачки рад. Може дјеловати да је све било лако, ипак у тренутку када је бранила магистарску тезу, била је у 8. мјесецу трудноће, а када јој је одобрена тема за докторат, постала је мајка другог дјетета.

„Сјећам се када ми је стигла потврда о подобности теме за докторску дисертацију. У том моменту мом старијем сину биле су двије и по године, а само пар дана касније родила сам друго дијете. Докторат сам радила три године и то је заиста био јако тежак период, дјеца мала, иду у вртић, ја радим, потребно је било све постићи“, искрена је Андријана, која не само да је све постигла, него и надмашила саму себе.

НАУЧНИ РАД

Поред академског напредовања, проучавала је многе научне сфере, учествовала на међународним научним конференцијама, ментор је на преко 70 дипломских и великог броја семинарских и студијских истраживачких радова, те учесник бројних пројеката у оквиру Високе школе. Због природе посла, изучавања два научна поља, маркетинг и менаџмент у туризму на одсјецима Туризам и Хотелијерство, расло је њено интересовање за ове области, из чега су проистекли толики научни радови. 

„Како сам се запослила на Високој школи за туризам било је логично да ћу истраживачку област прилагодити томе. Туризам је врло сензибилна грана, тражи осјећај и према туристи и према онима који се њиме баве. Потребно је знати како умјесто класичног тржишног односа, остварити релацију пријатељства са туристима, уопште са том науком. Први научни радови ослањали су се на тему брендирања, сходно мојој магистарској тези. Сазријевајући, почела сам се прихватати и тема економски, статистички, економетријски захтјевнијих. Постављала сам хипотезе које сам преко одређених алата закључивала и доказала у сваком научном раду“.

Sa Međunarodne naučne konferencije, Geografski fakultet Beograd.jpg (349 KB)

Са међународне научне конференције, Географски факултет Београд

Од 32 научна рада, њих 29 се може наћи на интернету у разним цитатним базама, док су остали у процесу објаве. Сваки је прошао поступак рецензирања и строге контроле.

„Највећи дио мојих радова објављен је или на конференцијама међународног карактера са међународним учешћем или у међународним научним часописима, чиме су рејтинг и референце које научник добија много веће. То је много квалитетнији рад у односу на неки објављен у часопису треће категорије, и ту треба правити разлику. Сваки часопис је прича за себе и сваки пут се изнова прилагођавам“.

 ИМЕ И НА НАЈВЕЋОЈ СВЈЕТСКОЈ ЦИТАТНОЈ БАЗИ
„Посебно сам поносна на рад „Истраживање туристичког тржишта помоћу интегрисаног модела конкурентности (Dwyer& Kim) модел“, због тога што је иновативан, у смислу да нико у БиХ није примијенио ту методологију истраживања. Тај модел изумили су научници Двајер и Ким и јако је примјенљив у сектору туризма, што сам примијенила на БиХ и закључила шта то недостаје да би била конкурентна. Кроз анкетирање великог броја испитаника дошла сам до сазнања да културна и природна добра БиХ нису најбоље искориштена и да зато на глобалној сцени имамо лошу оцјену из тих сфера. Имамо квалитет који треба промовисати, комерцијализовати у границама нормале да се не наруши квалитет споменичко - културног насљеђа и природних богатстава, али да га представимо свијету. Тај рад је објављен у једном часопису који се налази на Scopus бази, највећој цитатној бази на свијету, гдје није лако објавити рад. Осим што квалитет не смије бити упитан, рад пролази и кроз строг поступак рецензирања стручних људи из свијета. Не знам ко су они нити они знају ко сам ја и то је та тајновитост која се мора сачувати да би све било објективно и вјеродостојно. И тек када рецензенти одобре рад, приступа се јако строгом техничком уређивању. А научни рад на бази која се цитира, на основу цитираности, ствара оцјену и самог научника!“

Истиче да је све ствар жеље и воље истраживача, односно научника да напредује, који сходно томе и бира часописе у којима ће његов рад бити заступљен. И то је тек један корак. Други, можда и знатно тежи је чињеница да радове класификују стручни тимови самих часописа. Потребно је задовољити апстракт рада, да ли одговара некој од задатих тема, а оцјењује га организациони научни одбор часописа, који чине научници свјетског ранга.

„Што је часопис квалитетнији и на вишој цитатној бази то је и научни одбор захтјевнији. Рецимо „Economics“ часопис у коме је објављен мој најсвјежији научни рад, одбор сачињавају професори из Јужне Америке, из европских земаља Италије, Чешке, Пољске, са веома озбиљних факултета и колеџа. И сам часопис мора испуњавати одређене критерије заједно са организационо - научним и техничким одбором да би постигао свој рејтинг и био квалитетан у некој цитатној бази или на највећем националном нивоу. Сходно томе, тако и они бирају радове, а да бисте прошли морате доказати оно о чему пишете. Сваки мој научни рад је посвећен истраживању и провјери вјеродостојности онога што обрађујем“, објашњава нам Андријана изразито строге, али једине прописе по којима се вреднује нечији труд те омогућује објављивање научног истраживања.

Радови, такође, пролазе и провјеру плагијата, а сваки научник потписује лиценцу да за њега одговара, да га никада нигдје није објавио, да је искључиво његово истраживачко дјело. Са друге стране, да би рад био објављен у реномираним часописима или цитатним базама, често мора бити написан на енглеском језику па је приличан број њених радова тако и конципиран, али и цитиран, што јој је, каже нам, посебна сатисфакција.

„Више пута су ме цитирали странци бавећи се питањима БиХ, пошто је БиХ често у фокусу мојих радова. То сазнање, да неко то чита, заиста је нешто посебно! Објављивање радова на тако високом нивоу отвара и многа врата па сам имала позиве из неких иностраних часописа, гдје су прочитали мој рад и звали ме на интервју, што је за мене било значајно“.

sa bratstvenicima Mrkaićima pored crkve SV. iLIJE, selo Planik, Crna Gora.jpg (538 KB)

Са братственицима Мркаићима испред цркве св. Илије, село Планик, Црна Гора

БИТИ ПРОФЕСОР ТРАЖИ ЛИЧНУ НАДОГРАДЊУ

Уз озбиљан научни, Андријана је једнако посвећена и професорском ангажману на Високој школи за туризам и хотелијерство у Требињу. Истиче да је од старта схватила да су студенти прва карика коју треба задовољити и оправдати повјерење да би се изградио обострани однос поштовања и разумијевања.   

„Студенти су окидач и у тој жељи да подигнем квалитет њиховог образовања посветила сам се и неким пројектима у којима су они у фокусу а ја сам ту као ментор. Бити професор, бар ја то тако гледам, тражи да врло често разговарамо и о неким животним темама, да их посавјетујем, да се нашалимо. Мислим да нисам строга, али тражим повјерење и увијек дајем шансу студенту да искаже стечено знање, а посебно цијеним доласке на предавања. Ту гледам да будем праведна и да оног ко је редован наградим. Сматрам да је у раду са студентима пресудан и мој рад на себи јер другачије не бих могла ни на њих утицати. Научни радови ми помажу да будем самоувјерена, да имам више знања које ћу пренијети на њих. Пријатељски наступам, трудим се да им олакшам на разне начине да заволе оно што уче, а не да уче само зарад оцјене. Обожавам свој посао и као мала увијек сам замишљала да ћу бити учитељица. Студенти су табула раса које професори једним дијелом обликују, а добар професор, притом и педагог, много значи. Надам се да успијевам одговорити овим захтјевима!“

ЖЕНЕ У НАУЦИ

Бити жена у науци никада није било па ни данас није лако. И премда, прича нам, није доживјела било какву дискриминацију, њој и њеним колегиницама за нијансу је теже него мушкарцима.

„Прво, наука захтијева разабране мисли, концентрисаност, читање, истраживање, писање радова и за све то је потребан здрав мозак, а ми, жене најчешће, уз све то имамо потребу да испунимо сва очекивања породице и многе обавезе и мимо струке. А наука те увуче, не можеш да одустанеш и када кренеш да истражујеш и пишеш стално се враћаш док започето не завршиш, некада и у ситне сате ноћу или у цик зоре. Са те стране је жени теже бити у науци, посебно оној која хоће поштено својим радом да постигне нешто и да буде цијењена само по основу референци које је стекла, што је мој циљ по питању науке на ширем нивоу. Када нешто постигнете својим радом немате времена да се лажно доказујете јер ваш рад говори о вама!“

СВЕ СЕ ИЗ КУЋЕ НОСИ

sa mužem i djecom (2).jpg (376 KB)

sa majkom i sestrama.jpg (494 KB)
Са супругом и дјецом (горе), мајком и сестрама (доље)
„Породица је та која ствара јачину, тамо гдје нема стабилности у породици посао то чини краткорочно. Снага долази из породице, а на моју срећу, имам је заиста много и од супруга, дјеце, сестара и мајке, као најснажнијег ослонца! Нас су три сестре, а по старом црногорском обичају једна је увијек син и имала сам ту срећу да будем син у нашој кући. Борбени дух сам највећим дијелом наслиједила од тате, који је био веома карактеран човјек. Све се из куће понесе па и не знам другачије него да се максимално дајем и у породици и на послу и никада не заборављам на образ и чојство који су ми водиља кроз живот. Што се мене тиче, најсрећнија сам када напуним ауто дјецом, упалимо музику и негдје идемо, када проводим вријеме на селу, када сам окружена пријатељима и породицом!“

Њена посвећеност, креативност и дисциплина за боље разумијевање стварности су препознати па је она данас рецензент часописа „Економски погледи“ у издању Економског факултета Косовска Митровица, те рецензент и члан Међународног уређивачког одбора часописа "Economics" који се објављује код свјетски познатог издавача научних информација Elsevier (Scopus). Уз богат научно – истраживачки опус, успијева бити и члан три завичајна удружења која његују културу и традицију Црне Горе, али и Ловачког удружења „Леотар“ Требиње. И не, не носи пушку и не иде у лов. Из љубави према рано преминулом оцу који је био ловац, не желећи да његово оружје поништи, одабрала је да положи руковање оружјем и буде дио једне другачије приче, из поштовања, макар само и на папиру.

Sa tatom.jpg (309 KB)

Са татом: "Поносна на све чему ме је научио"

Чињеница да јој је рад дио генетског кода, а мјера успјеха од себе поштено и часно дати максимум у сваком сегменту професионалне и приватне опредијељености, јасно сугерише да свијету дајемо оно што носимо у себи. Професор доктор Андријана Мркаић Атељевић могла је бирати лакши пут, али одабрала је тежи. Зато је уз квалитетан стручни те рад на себи стекла заслужене компетенције у академском и свијету науке коме, без дилеме, апсолутно припада!