Да ли човјек, али и умјетник може бити то што јесте, те у шта се претвара када изгуби слободу да властити живот скроји по сопственој мјери, питања су којима су се на духовит и ироничан начин позабавили глумци Градског позоришта Требиње кроз представу „Капут није тијесан“, којом су се синоћ представили на Фестивалу фестивала. Гротескне ситуације и алузије на то колико је појединац спреман да битише у скучености свог „капута“, нагласила је и сјајна музика, која је овом комаду дала посебан печат. Својеврсну, фестивалску премијеру требињске представе публика је поздравила дуготрајним аплаузом и позивима на бис.
А жири публике одлучио је да награду за глумца вечери додијели Дарку Куртовићу. Времена за разговор нисмо имали много, али довољно да се изнова подсјетимо колико је Дарковог ентузијазма и огромне љубави према позоришту стало у његове плодне четири деценије аматерског бављења глумом.
- Да је било ко други добио награду, жири би био у праву. Попут свих наших представа, и у овој је заступљена колективна игра, која зависи од свих на сцени и иза сцене. Ја заиста уживам да играм и недавно сам схватио да иза себе имам 40 година на даскама које живот значе. Мислим да сам 1986. године, као веома млад, са неких 14 година имао представу у којој сам се буквално појавио и то је био мој почетак, а онда је касније кренуло интензивније. Једноставно, не могу да се извучем из овога. Сваке године кажем – нећу, доста је – међутим, како крене да се ради нова представа, тако мене све то понесе.
Честитке на том значајном јубилеју и позоришном рођендану! А твоја љубав према глуми евидентна је на сцени. Тако је било и вечерас, на премијерном извођењу представе.
- Да, испало је тако. Имали смо једно играње затворено за јавност, за наше пријатеље који су видјели све што и публика вечерас. Ипак, мало смо нешто и дорађивали и радили ових претходних дана. Више бих, наравно, волио да је ово неко пето играње, али није било лоше ни ово прво. Сличне ситуације, са премијерним играњем на фестивалу, имали смо и раније. Једна од њих била је и `Херој нације` и тада смо добили неколико Златних маски и били баш изненађени. Надам се да је публика уживала, а по њиховим реакцијама - рекао бих да јесте. Вечерас је био и концерт Здравка Чолића, али опет је дворана била пуна, што је мени било посебно драго. Наравно, за оне који су отишли на Чолин концерт, позив је отворен да дођу на званичну премијеру, коју ускоро очекујемо.
Бавили сте се занимљивим темама и на духовит начин приказали нашу стварност.
- Да, више тема се овдје провлачи: проблем позоришта, проблем човјека али и умјетника у систему и како систем утиче не само на глумце, већ и на умјетност, како се уопште снаћи у данашње вријеме. У једном моменту глумимо и сами себе, има мало пошалица на лични рачун, што је мени скроз добро уклопљено. Било је захтјевно за игру, морам рећи, мени посебно, пошто се појављујем у свих девет слика. Требало је стално излазити из једног а улазити у други лик, играти глумца па опет неког другог, али осјећао сам се као да ову представу играм већ десети пут.
Све си то надомјестио вишедеценијским глумачким искуством, па и упркос, вјерујемо додатној одговорности, с обзиром да је представа Градског позоришта Требиње прошлогодишњи побједник Фестивала фестивала?
- Тако је. Волим и уживам да играм и, искрено, нисам имао трему, иако носимо додатни терет одговорности, с обзиром да је требињска представа била најбоља прошле године, као и због самог значаја овог фестивала који се треба испоштовати. Дали смо све од себе заиста да будемо најбољи што можемо, али нисам имао никаквих сумњи у вечерашњу изведбу.
