Фестивал се лагано захуктава. Иза нас је друго вече, које је у нешто више од два сата, колико је трајало извођење представе „Велика драма“ по тексту Синише Ковачевића, у режији Дејана Цицмиловића, КУД-а Крушчић из Крушчића, на сцену донијело маестралну игру, а са сцене на, више него одушевљену требињску публику, прегршт емоција. Било је и суза и смијеха. Овација на претек!
Протагонисту, младог глумца Николу Булатовића, нисмо много чекали. Свега три и по минуте. Да ли зато што је и сам новинар, па разумије овај позив, или нешто друго, у крајњем, није много ни важно. Умор је прикрио срдачним осмијехом, а импресије су „фрцале“ на све стране.
- Феноменалан град, феноменални људи!
Велика драма је велика у сваком смислу те ријечи. Сигурно није било лако играти више од два сата, али је публика труд свих вас безрезервно наградила?
- Прије свега хвала на лијепим ријечима. Свакако да није било лако, али вјерујте ми да што представа дуже траје, веће је и наше задовољство када све одиграмо како треба. Пресрећни смо што смо дошли овдје! О томе смо сви маштали! Успјели смо да дођемо, видимо Требиње и све ове људе, као наравно и Фестивал и да се потрудимо и одиграмо што боље.
Које је ово извођење представе и да ли је увијек овако добро прихваћена?
- Ово је двадесет друго извођење. У Војводини има много селекција, да бисте дошли до републичког фестивала у Кули потребни су ти, да их тако назовем, тренинзи. Мислим да је представа свугдје наишла на добру реакцију. Знате, ово је представа која не може да се одигра на пола. Емоцију ћемо пренијети на публику или нећемо, а свака емоција која је дошла до онога коме је упућена је од огромне важности и нема тих пара којима се може купити!
Ваш лик је један од захтјевнијих у представи?
- Јесте и један од најзахтјевнијих који сам икад играо за ових десет година, колико се аматерски бавим глумим. Било је тешко и слатко у исто вријеме. Мислим да сам успио да изнесем оно што је, прије свега, режисер замислио и тражио од мене. Надам се да се допало публици, што утиче и на квалитет представе, што је и најважније.
За ову улогу на фестивалу у Кули проглашени сте за најбољег глумца. У Требињу - за протагонисту вечери. Јесте ли очекивали да ће жири публике одабрати управо вас?
- Искрено, негдје дубоко у себи јесам, с обзиром на величину улоге и шта она представља за комад. Мада, колико год да је моја улога тешка, толико су захтјевне и све остале. Можда ће звучати као фраза, али све улоге заједно дају једну компактну цјелину, нити бих ја могао без колега нити они без мене. Сви смо заслужни, то је сигурно!
Ви сте и прошле године наступали на Фестивалу фестивала, а вечерас први пут са ансамблом „Крушчић“ гостујете у Требињу?
- Тачно, наш ансамбл је овдје први пут, а ја сам прошле године са позориштем из Сенте играо у представи „Ожалошћена породица“. Вечерас смо се у Требињу први пут појавили као мјесто које представљамо и надамо се да неће бити и посљедњи. Колегама сам, за ових годину дана, стално причао о Требињу и драго ми је да су се и они увјерили у све што сам рекао. Вјерујем да ће жељети да учествују и сљедеће године на Фестивалу фестивала, тако да је пред њима нови задатак - направити још бољу представу како би поново дошли у Требиње.
Управо смо чули коментаре публике, да након ваше изведбе вечерас, осталима неће бити лако. Како то коментаришете?
- Драго ми је што публика тако коментарише нашу представу. Ипак, видјећемо шта ће бити. Од нас више ништа не зависи. Одрадили смо што смо замислили и најбоље колико смо могли, а све остало је мање важно.
М.Б.
Фото: Јован Видаковић
