Такмичарски програм 68. “Фестивала фестивала” отворио је Студио Театар 078 из Бањалуке, са представом „Old Ringers“, према тексту Џозефа Симонелија, а у режији Жељка Еркића. Седмочлани ансамбл представио се комедијом, кроз коју су се дотакли и тема о многим важним животним питањима, са акцентом на положај жене у друштву. На духовит начин указали су да никада није касно да се живот узме у своје руке, да се, прије свега, позабавимо собом а мање осуђујемо друге те да свако, па и жена, има право да о властитом животу одлучује сама. Проговорили су и о пријатељству, подршци, поштовању, достојанству, једноставно људскости које међу људима, нажалост, све мање има.
Према оцјени жирија публике, награда за глумицу вечери припала је Тањи Бухавац – Пердув за улогу Дијане, средовјечне жене, удовице, која се након губитка мужа покушава снаћи у реалности са којом је суочена.
Видно изненађена а изузетно срдачна и топла, и након више од сат времена играња, пришла нам је са осмијехом, пуна енергије и са нама радо подијелила утиске из Требиња и са Фестивала фестивала.
-Први пут смо овдје и почашћени смо што смо позвани да учествујемо на Фестивалу фестивала! Самим тим што смо дошли у Требиње, награда је сама за себе!
Ваше изненађење наградом за протагонисту вечери било је евидентно, нисте је очекивали?
-Заиста нисам, баш сам се изненадила. Мислила сам да ће припасти некој од мојих колегиница јер је, када смо играли у Бањалуци, глумица која игра Веру изазвала сјајне реакције и очекивала сам да ће признање вечерас отићи управо њој. Али, данас сам то била ја, сљедећи пут биће нека друга од нас, потпуно је небитно, ово је наша заједничка награда! Не доживљавам је лично јер сви смо од себе дали максимум, помагали једни другима. Ми смо срећни што смо ту и сматрам да смо сви протагонисти вечери!
Представу сте спремали око годину дана и ово је ваше треће извођење. Први пут сте на Фестивалу фестивала, притом, ваш ансамбл је и отворио овогодишњу смотру аматерских позоришних остварења. Да ли сте због свега тога осјећали и извјестан терет одговорности?
-Захтијеван је задатак отворити Фестивал. У почетку смо били мало изненађени, као да се публика није пуно смијала па нас је то мало и омело, али касније, кад смо се загријали, било је одлично. Представу смо спремали од септембра прошле године. Ово је аматерско позориште, сви смо запослени, имамо породице, пуно нас је у представи и сви смо требали да се организујемо за пробе и увјежбамо. Требало је научити и текст, што у нашим годинама мало теже иде, али на крају смо успјели и у Бањалуци извели представу у мају и у јуну и, ево, треће извођење код вас у Требињу. Задовољни смо и пресрећни на овој прилици!
Пред публику сте на духовит начин поставили низ питања, са акцентом на положај жене у друштву. Како је било радити овај комад?
-Питање жене је вјечито питање јер се жена, посебно на овом нашем поднебљу, некако увијек ослања на мушкарца. Хтјеле ми то или не, ослонимо се. Тако су нас училе наше маме, баке, то је просто у нашим генима и, једноставно, ако је жена сама као да није довољна. И поготово ако се деси као Дијани, лик који играм, да се цијели живот ослањала на мужа па је након његове смрти остала неснађена, већ у приличним годинама, ништа не ради, живи само од његове пензије. Врло је интересaнтан тај положај жене. Када погледамо Веру, жену слободнијег ума и она опет наилази на осуђивање околине па и других жена. Дакле, није уопште дозвољено да неко живи живот какав жели. То су свакодневне теме које сусрећемо и у великим и малим срединама, мислим да је тако свуда у свијету.
На жалост, не можемо да занемаримо чињеницу да женска солидарност не постоји а, ако је и има, изражена је у веома малој мјери, ријетки су ти свијетли примјери. И то је важна тема о којој сте вечерас проговориле.
-Када бисмо једне другој биле подршка, имале бисмо много бољи статус, боље бисмо пролазиле и мислим да би свијет био другачији. Мушкарци се и ослањају на ту женску разједињеност и понекад ми се чини да је то нека њихова агенда од прије хиљаду година. Увијек сам за женску солидарност и увијек држим женску страну јер, каква год да је жена, била она сама или са партнером, богата или сиромашна, морална или неморална, требамо се међусобно подржавати, чувати ту нашу пријатељицу, без осуђивања.
То је, свакако, значајна порука вашег ансамбла, диван увод у овогодишњи Фестивал фестивала и порука коју ћете преносити даље. Знате ли гдје вас очекује наредно играње?
-Вјероватно у Бањалуци, а ако нас негдје позову - ми ћемо радо доћи. Још морамо мало да се уиграмо, јесмо прилично компактни и мислим да ћемо са сваким играњем бити све бољи. Оно што је најважније, ми истински уживамо. Ово су неке другачије боје нашег живота. Позориште и аматерска глума донијели су нову ноту у наше животе и нама је предивно заједно!
