Претпосљедње фестивалске вечери, на позоришним даскама требињског Културног центра представио се седмочлани ансамбл из Македоније, Позориште „Иван Мазов Климе“ са представом “Жена ми се вика Борис”. Опредијелили су се за комедију, по тексту савременог француског писца Рафија Шарта, коју је адаптирао и режирао Диме Бочев. На духовит начин, кроз елементе фарсе, преиспитивали су многе норме понашања савременог човјека и друштва у цјелини.
Одличну интеракцију, срчаност и ентузијазам публика је препознала те их наградила смијехом и дуготрајним аплаузом. Ни језичка баријера није представљала препреку јер проблеми којима су се бавили исти су свуда.
Жири публике одлучио је да награду протагонисте шесте фестивалске вечери уручи Видану Станоеву, за лик Ђорђија Точкоа, који се одлично снашао и у улози жене. Пришао нам је изразито расположен и срдачан, а његов осмијех није могао да сакрије задовољство што су по други пут на Фестивалу фестивала:
- Обрадовала ме награда и баш ми је драго што смо поново овдје. Велико хвала желим да упутим и свима вама са којима смо дивно сарађивали и прошле године. Вољели бисмо да се вратимо у Требиње са неком новом представом пошто нам је овдје дивно, фестивал је одлично организован и нама је част да играмо на овој сцени и будемо дио овако престижног фестивала!
Ове године донијели сте нам комедију. Публика је лијепо реаговала на вашу изведбу, што ће рећи да је људима потребан и смијех и мало радости коју сте вечерас приуштили?
- Мало смо се бојали због језичке баријере, да ли ће нас људи разумјети, а то да доносимо смијеха нисам ни сумњао, предобра смо екипа. Не желим да звучи да се хвалим, али заиста јесмо одлична екипа, сви се познајемо, дружимо се и приватно и гдје год да играмо ову представу - смијех је неминован, гледа се овај комад са великим симпатијама. Нама је увијек драго када можемо да орасположимо људе.
Ово је савремени текст који прати актуелна збивања појединаца и цјелокупног друштва. Да ли је то био разлог зашто сте га одабрали или сте једноставно жељели комедију?
- Овај текст већ одавно стоји у витрини нашег редитеља, скоро четири године. Чекао је моменат да режира ову представу. Тема је модерна, да, и људи је баш зато овако и доживљавају. Када смо нашли екипу, наш редитељ је рекао – е, сад имам подјелу за овај текст! Чекао је, дакле, да се ми сви склопимо и да може да уради представу. А комедија је у овим временима више него добродошла!
Тумачили сте лик мушкарца, који се трансформише у жену, да ли је ово био изазован задатак?
- Да, тумачио сам човјека који је, када је то било неопходно, морао да се преобрази у жену. Када је видио да је ствар измакла контроли, он је учинио све да се спаси. Био сам и муж и жена у једном лику, али, како кажу, очајна времена траже очајне мјере. Врло је било изазовно зато што тражи играње лика какав ја природно нисам. Он се ничим не замара, има богату жену и само троши паре и проводи се, а послије опет гледа само како да се извуче из невоље, да њему буде добро. Са друге стране, када знаш да имаш доброг партнера и потребну повратну енергију, сјајну екипу, тада је лако формирати лик и изаћи на сцену. Много ми је помогло што радим са оваквим људима и, ми смо се, буквално, играли на сцени, све што смо радили, радили смо са задовољством. Имамо превелику жељу и љубав па смо само уживали у цијелом процесу.
Када већ толико уживате да радите овај комад, надамо се да вас након Требиња очекују и нова гостовања?
- Да, идемо на фестивал у Македонији `Демир капија`, наш традиционални фестивал на којем смо гости сваке године. Имамо неку понуду и планирамо да гостујемо у Тузли и преговарамо са нашим пријатељима из позоришта у Убу, тако да већ стварамо нове контакте са другим позориштима. Заиста желимо да играмо ову, као и нашу другу представу и надамо се да је пред нама још више гостовања и фестивала!
