Миладин Шеварлић[/caption]
Миладин Шеварлић, водитељ округлог стола
Ежен Јонеско је писац драме апсурда, која је настала као симбол разочарења у епоху. Представа позоришта из Бијелог Поља ми се допала. У бјелопољској представи се затвара Јонесков апсурд са апсурдом данашњег времена. Назив представе је добар, јер то јесу одјеци Јонескове драме, која је изашла из једног ауторског рукописа. Остварење је потпуно конзистентно, текст није изневјерио Јонеска, али је успио да досегне до нашег времена, а благо искривљена сценографија је веза са овим временом. Није направљено политичко позориште, што не би био Јонеско, али је врло ефектно повезано са данашњим временом. Сви елементи представе су складни и конзистентни.
Горан Бјелановић[/caption]
Горан Бјелановић, редитељ представе
Волим да пружим неки свој доживљај текста и направио сам реконструкцију Јонесковог „Час“-а. Жалим што ми је овај посао пошао лако за руком, јер то значи да живимо у једном апсурдном времену. Наставак Јонесковог апсурда сам црпио из догађаја на овим просторима протеклих деценија.
Слађана Бубања, глумица
Изазов нам је био текст једног од најутицајнијег класика авангарде Ежена Јонескa, кога је редитељ Горан Бјелановић адаптирао на прави начин, а да није одступио од дубине Јонескове драме. Процес рада је био веома кратак, што најбоље показује да су се редитељ и глумци разумјели.
Слађана Бубања и Предраг Вукојевић[/caption]
Предраг Вукојевић, глумац
Основа цијеле приче је да пројекат не буде пуко играње ријечима и покретима, него да, уз задржавање тога, у причу унесемо филозофију коју живимо, са свим особинама које постоје на овим просторима. Та филозофија је читљива, препознатљива и јасна, уз задржавање свега онога што позориште чини јединственом уметношћу. Kолико год је било напорно играти ову представу, с обзиром на услове у којима смо одиграли, било је задовољство. Kонтинуитет и разнолика понуда су присутни у Бјелопољском позоришту.
Зоран Ђерић, театролог
Зоран Ђерић[/caption]
У питању је мутација жанра од театра апсурда према савременој драми која говори да је и наша савременост прилично апсурдна иако нам се чини да је све око нас нормално и да нема више чуђења.
Управо зато ова представа није изазивала смијех код публике иако има комичних елемената - због те таме, црнине коју је носила у себи, не само визуелно него и унутра, јер је говорила о једном необичном, мрачном догађају.
Редитељ је показао колико Јонеско може бити и данас бити актуелан и провокативан за нова постављања, што је за сваку похвалу. Имао је одличан глумачки ансамбл, који је изнио тешке задатке са мјером.
Није им било нимало лако због врућине у сали и на сцени под рефлекторима.
Заслужују велику похвалу јер су урадили добру представу са мјером, није била ничега сувишног и побудили су праву реакцију код публике која је остарење са знатижељом пратила и на крају наградила аплаузом.
Милован Здравковић, театролог
Милован Здравковић[/caption]
Честитам екипи из Бијелог Поља. Дуго година су лучоноше у авангарди били аматери. Професионално позориште се уљуљкало у свом самољубљу у овом времену.
Бјелопољско позориште нас буди и покреће и у том смислу - свако поштовање и честитке.
Горан Булајић, редитељ
Представа је потврдила старо позоришно правило - да нема представе ни позоришта без колективног става. Вечерашња представа је то врло јасно и супериорно демонстрирала. Горанова драматизација је почетак те супериорне приче. Није лако дописивати Јонеска у овој ситуацији и полазиште ове приче је први велики успјех.
Глумачки ансамбл је показао висок квалитет, прави позоришни дух који његују, што служи на част и средини из које долазе и фестивалима на којима учествују.
Горан Булајић[/caption]
Фестивал фестивала је отворен једном јако добром представом. Апсурд временом доживљавамо као психолошку категорију, временом су нам те ситуације јако блиске из свакодневнице.
Kомична линија је добро радила за представу и то је Владо Томовић изнио на себи својствен начин. Та антитеза је јако битан дио приче.
Зоран Kопривица, театролог
Оно што је доминантна идеја водиља је да представа не заобилази апсурд. Имамо реплику која врло пластично показује стање, а то је апсурд као појава која дефинише ситуацију апсурда као, условно речено, езотеричну материју, коју је требао извести у нову раван, осавременити и учитати значење, што је редитељска и адаптаторска изузетна вјештина.
Овдје је поента у осавремењивању идеје, теме и учитавању значења. Глумци су веома моћна екипа, који су професионалнци, иако то нису институционално, али ће, вјероватно, бити у догледно вријеме.
Зоран Kопривица[/caption]
Фасцинантно је у овој представи што је театар апсурда доведен у такву раван и указано на нешто што оптерећује ово вријеме, са неким апокалиптичним пројекцијама. То је оно што чини суштински аспект представе „Одјеци“. Хвала редитељу и глумцима.
Д.Ч.
Фото: Јован Видаковић
