Miladin Ševarlić[/caption]
Miladin Ševarlić, voditelj okruglog stola
Ežen Jonesko je pisac drame apsurda, koja je nastala kao simbol razočarenja u epohu. Predstava pozorišta iz Bijelog Polja mi se dopala. U bjelopoljskoj predstavi se zatvara Joneskov apsurd sa apsurdom današnjeg vremena. Naziv predstave je dobar, jer to jesu odjeci Joneskove drame, koja je izašla iz jednog autorskog rukopisa. Ostvarenje je potpuno konzistentno, tekst nije iznevjerio Joneska, ali je uspio da dosegne do našeg vremena, a blago iskrivljena scenografija je veza sa ovim vremenom. Nije napravljeno političko pozorište, što ne bi bio Jonesko, ali je vrlo efektno povezano sa današnjim vremenom. Svi elementi predstave su skladni i konzistentni.
Goran Bjelanović[/caption]
Goran Bjelanović, reditelj predstave
Volim da pružim neki svoj doživljaj teksta i napravio sam rekonstrukciju Joneskovog „Čas“-a. Žalim što mi je ovaj posao pošao lako za rukom, jer to znači da živimo u jednom apsurdnom vremenu. Nastavak Joneskovog apsurda sam crpio iz događaja na ovim prostorima proteklih decenija.
Slađana Bubanja, glumica
Izazov nam je bio tekst jednog od najuticajnijeg klasika avangarde Ežena Joneska, koga je reditelj Goran Bjelanović adaptirao na pravi način, a da nije odstupio od dubine Joneskove drame. Proces rada je bio veoma kratak, što najbolje pokazuje da su se reditelj i glumci razumjeli.
Slađana Bubanja i Predrag Vukojević[/caption]
Predrag Vukojević, glumac
Osnova cijele priče je da projekat ne bude puko igranje riječima i pokretima, nego da, uz zadržavanje toga, u priču unesemo filozofiju koju živimo, sa svim osobinama koje postoje na ovim prostorima. Ta filozofija je čitljiva, prepoznatljiva i jasna, uz zadržavanje svega onoga što pozorište čini jedinstvenom umetnošću. Koliko god je bilo naporno igrati ovu predstavu, s obzirom na uslove u kojima smo odigrali, bilo je zadovoljstvo. Kontinuitet i raznolika ponuda su prisutni u Bjelopoljskom pozorištu.
Zoran Đerić, teatrolog
Zoran Đerić[/caption]
U pitanju je mutacija žanra od teatra apsurda prema savremenoj drami koja govori da je i naša savremenost prilično apsurdna iako nam se čini da je sve oko nas normalno i da nema više čuđenja.
Upravo zato ova predstava nije izazivala smijeh kod publike iako ima komičnih elemenata - zbog te tame, crnine koju je nosila u sebi, ne samo vizuelno nego i unutra, jer je govorila o jednom neobičnom, mračnom događaju.
Reditelj je pokazao koliko Jonesko može biti i danas biti aktuelan i provokativan za nova postavljanja, što je za svaku pohvalu. Imao je odličan glumački ansambl, koji je iznio teške zadatke sa mjerom.
Nije im bilo nimalo lako zbog vrućine u sali i na sceni pod reflektorima.
Zaslužuju veliku pohvalu jer su uradili dobru predstavu sa mjerom, nije bila ničega suvišnog i pobudili su pravu reakciju kod publike koja je ostarenje sa znatiželjom pratila i na kraju nagradila aplauzom.
Milovan Zdravković, teatrolog
Milovan Zdravković[/caption]
Čestitam ekipi iz Bijelog Polja. Dugo godina su lučonoše u avangardi bili amateri. Profesionalno pozorište se uljuljkalo u svom samoljublju u ovom vremenu.
Bjelopoljsko pozorište nas budi i pokreće i u tom smislu - svako poštovanje i čestitke.
Goran Bulajić, reditelj
Predstava je potvrdila staro pozorišno pravilo - da nema predstave ni pozorišta bez kolektivnog stava. Večerašnja predstava je to vrlo jasno i superiorno demonstrirala. Goranova dramatizacija je početak te superiorne priče. Nije lako dopisivati Joneska u ovoj situaciji i polazište ove priče je prvi veliki uspjeh.
Glumački ansambl je pokazao visok kvalitet, pravi pozorišni duh koji njeguju, što služi na čast i sredini iz koje dolaze i festivalima na kojima učestvuju.
Goran Bulajić[/caption]
Festival festivala je otvoren jednom jako dobrom predstavom. Apsurd vremenom doživljavamo kao psihološku kategoriju, vremenom su nam te situacije jako bliske iz svakodnevnice.
Komična linija je dobro radila za predstavu i to je Vlado Tomović iznio na sebi svojstven način. Ta antiteza je jako bitan dio priče.
Zoran Koprivica, teatrolog
Ono što je dominantna ideja vodilja je da predstava ne zaobilazi apsurd. Imamo repliku koja vrlo plastično pokazuje stanje, a to je apsurd kao pojava koja definiše situaciju apsurda kao, uslovno rečeno, ezoteričnu materiju, koju je trebao izvesti u novu ravan, osavremeniti i učitati značenje, što je rediteljska i adaptatorska izuzetna vještina.
Ovdje je poenta u osavremenjivanju ideje, teme i učitavanju značenja. Glumci su veoma moćna ekipa, koji su profesionalnci, iako to nisu institucionalno, ali će, vjerovatno, biti u dogledno vrijeme.
Zoran Koprivica[/caption]
Fascinantno je u ovoj predstavi što je teatar apsurda doveden u takvu ravan i ukazano na nešto što opterećuje ovo vrijeme, sa nekim apokaliptičnim projekcijama. To je ono što čini suštinski aspekt predstave „Odjeci“. Hvala reditelju i glumcima.
D.Č.
Foto: Jovan Vidaković
