Александар Волић, водитељ разговора
Студио глуме „Театар 078“ је даровит глумачки ансамбл, који доноси опуштеност и аутентичност сценске игре, у комичком жанру и у драмској радњи, гдје се смјењују ситуације конфликта. Они играју увјерљиво, истинито, вјерујући у текст Џозефа Симонелија и Жељку Еркићу, свом даровитом редитељу.
На крају комада настаје преокрет, гледаоцу су постављена питања - шта је са слободом, како доћи до разоотуђења, аутентичне комуникације? Представа опомиње да је тешко живјети са одсуством љубави.
У бањалучкој представи препознајемо редитељску посвећеност у раду са глумцима. Игра је реалистична јер је примјењен метод Станиславског, који се темељи на психологији ликова, у процесу идентификације. То је вазда суштина глумачке игре: вјера у истину свијета илузије. Хистриони позајмљују свој лични идентитит и свој поглед на свијет.
Тако се догоди да властито биће глумца и гледаоца повјерује да театар може промијенити живот.
Лука Кецман, театролог
Мислим да представу изузетно краси потпуна природност у игри, без претјеране жеље да се глуми или „глумата“ на неки начин. Отприлике, ово је оно што се зове „ја у датим околностима“, тако да глумцима није било претјерано тешко да уђу у све те ликове. Данас је игра била дужа у односу на раније извођење и мислим да је то мало помјерило темпо и ритам. Публика је реаговала и показала да се, када се неки жанр „очисти“, успостави комуникација. Драго ми је да су дошли у Требиње, ово је њима велико „ватрено крштење“ да учествују на Фестивалу фестивала. Хвала ансамблу из Бањалуке за игру и сав труд који је уложио.
Као селектор Фестивала за БиХ, одгледао сам 19 представа. Овогодишња продукција је била испод просјека. Умјетничком савJету сам предложио три представе – „Горки пламен“ као прворангирану, „Old Ringers“ као другу, а трећи приједлог је био комад „Избирачица“. Умјетнички савјет није прихватио мој први приједлог јер је комад „Горки пламен“ дуодрама а не ансамлб представа, што се коси са пропозицијама Фестивала.
Драган Копривица, редитељ
На сцени се добро видјело да се сви у ансамблу воле, то је најљепша страна овог остварења. Постоји синхронија, емпатија... види се да су дуго радили, да познају једно друго, а то је резултирало једним лијепим остварењем. Редитељ је био на мукама када је имао овакав ансамбл, гдје наћи текст, а да све жене играју. Што се глуме тиче, задовољан сам, показали су оно најљепше у сваком аматерском театру, радост сценске игре. Најупечатљива ми је колективна игра и атмосфера током трајања представе. Што се тиче текста, недодстатак је што је експозиција предуга. Ту треба правити штрихове да се представа мало скрати, а по требињској публици види се да највише тражи домаћи текст. Кад год су изговарали неке „наше форе“ публика је пуцала од смијеха. Волио бих да видим овај анасамбл у некој нашој комедији, некој српској комедији која ће у Требињу бити препозната уз овације. Сами су лијепо рекли да су почаствовани што су дошли на Фестивал фестивала.
Милован Здравковић, театролог
У овој представи има више нивоа и жанрова, што је тешко да редитељ и реализатори ураде како треба. Плашио сам се мало како ће то ићи, поготово што сам чуо да је ово тек треће извођење. Овдје има и социјалне и друштвене драме. Желим аматерима из Бањалуке да напредују, јер што буду више играли - све ће да се „разбукти“. Треба да наставе да се баве умјетношћу, јер нас она оплемењује.
Данијела Поповић, глумица из Њујорка
Ово је шармантна и динамична представа. Посебно ме дирнуло толико љубави на сцени. Увијек је очаравајуће видјети тим глумаца који се подржавају. Врло су даровити и желим им срећу у даљем раду.
