Зоран Максимовић, театролог, водитељ разговора
Ријеч је о позоришној адаптацији једне од најпопуларнијих македонских телевезијских серија. Радња је смјештена у пансион, у рејону Преспанског језера и прати комичне и апсурдне ситуације, а често и хаотичне догађаје око његових власника и гостију. Видјели смо двије епизоде - сеоски туризам и интеграција Рома. По реакцијама публике, видјело се да није постојала језичка баријера и да се код младог ансамбла осјетила љубав и посвећеност позоришту. Честитам им на извођењу!
Драган Копривица, редитељ
Млади ансамбл из Сјеверне Македоније је свјестан радости што је у такмичарском дијелу највећег аматерског спектакла, а већина представа на Фестивалу фестивала су на професионалном нивоу. Ово је још један доказ богатства различитости. Аматери из Сјеверне Македоније су показали радост сценске игре, љепоту младости, блистање талената и било је прекрасно видјети тако бројан ансамбл, што говори о љубави према театру. Замолио бих аматере из Валандова да се не раздвајају, да настоје да ансамбл траје годинама, да иду даље, што ће бити нешто најљепше. Видјело се да су сви своје задатке радити беспријекорно. Направили су прву представу и већ су стигли у Требиње. Наступ аматера из Сјверне Македоније је нови доказ лијепог угођаја Фестивала фестивала, јер се на њему појављују представе различитих исустава, младости, различитих поетика. Било је лијепог хумора, публика се смијала, аплаудирала. Допао ми се редитељски детаљ, јер је Дарио Божинов младалачки дрско на почетку поставио све глумце на сцену, то је било прелијепо. Млади ансамбл није затајио, отворио је још једну страницу дивних збивања у Требињу, гдје долазе квалитетни ансамбли, који су, по искуству, скоро све професионалнци.
Милован Здравковић, театролог
Млади ансамбл из Сјеверне Македоније има основу да се бори и иде даље, има ентузијазам, а без тога нема умјетности. Представа ме подсјећа на наративне представе Балкана и Блиског истока, на телевизијске серије Бугарске, Турске... то је енергија коју су донијели у Требиње. Само напријед, аматери из Валандова!
Лука Кецман, театролог
Свако позориште се бори да дође на требињски Фестивал фестивала и срећа је за свакога ко то успије, јер долазе најбољи са регионалних фестивала или они који прођу озбиљну селекцију. Ансамбл из Валандова је почаствован да ове године буде на Фестивалу. Направили су прву представу, окупили велики број младих који са огромном жељом и љубави излазе на сцену и хоће да праве позориште. Када се прави позориште, а почиње се у аматеризму, основа је да се узме добар драмски текст, који ће сваком актеру јасно одредити шта игра и покушати полако, али сигурно, да младе људи научи њиховим задацима. Тако ће се они заразити позориштем да га више никад не напусте, без обзира чиме ће се бавити у животу. Гледали смо двије приче из серије које су биле у покушају да се драматуршки доведу у везу. Сада је, ваљда, у моди да се филмови, па и серије, претачу на позориштну сцену, играју се различите варијанте, а најчеше се у позоришту изгуби драж која је у филму. Претпостављам да су поједини ликови који су се појавили у комаду „Преспав“ у телевизијској серији стекли одређене симпатије, а позоришна публика је била ускраћена за потпуно разумијевање тих ликова. Волио бих да наредне године узму озбиљан драмски текст и да талентовани млади људи буду награђени таквим текстом. Ово су представе отвореног типа и тешко да се може нешто сажети, толико ликова прође да довољно не сазнамо о њима да бисмо могли нешто елаборирати. Честитам аматерима из Сјеверне Македоније који су успјели у племенитој наиви, а из које су настали многи велики глумци.
