Александар Саша Волић, водитељ разговора
Представа „Жена ми се вика Борис“ је фарсична комедија забуне о безвременим проблемима који муче обичног човјека – осјећањима, прељуби, лажи, интригама, либиду.
Рафи Шарт је један од најпознатијих француских комедиографа, чији су текстови доживјели невјероватан успјех на позоришним сценама широм свијета.
Познат је по прецизним заплетима и као један од легитимних насљедника Жоржа Фејдоа. Његове провокативне комичне ситуације с лакоћом допиру до публике, а његови ликови су попут огледала за животе које живимо.
„Моја жена се зове Борис“ је модерна фарса, хит представа са мноштвом заплета и замјена идентитета те мноштвом лудих ситуација, које се одвијају невјероватном брзином.
Ријеч је о комедији пуној духовитих дијалога и комичних ситуација, у којој агент за некретнине вара своју жену са младом дјевојком, која се жели удати за њега, али он нема намјеру да се растане од богате супруге.
Праизведба комада је била 1997. године, након чега је постављена у тридесетак земаља широм свијета.
Милован Здравковић, театролог
Овом представом је потврђеном да из Македоније долазе врхунске остварења. Заиста су фантастични. Направљена је дивна подјела ликова. Представа је на прагу комедије дел арте, то је та линија, важно је да се направи забава и онда је преко булеварског позоришта дошло до тога да имамо оваква остварења у нашој регији. Велика имена која помињу и у представи су свјетло према коме иду и желим им и даље да носе ту лучу. Само напријед!
Слободан Радовић, редитељ
Видјели смо динамичну представу јако разиграног ансамбла. Редитељ Диме Бочев маштовито је наградио предложак текста и елементи комедије забуне су му омогућили да разигра глумачки ансабл, кроз низ комичних ситуација. Негдје су оне ишле скоро до бурлеске, али је и то било добро, јер та бурлеска подвлачи мало бржу и јачу комику. Стилизованом игром су се успут дотакли питања моралних кодекса са лакоћом хуморалног играња. Било је фино играње, лагано, чисто, без икаквих потешкоћа. У представи пуној обрта, замјене идентитета и неочекиваних ситуација, глумачка брзина преигравања подвлачи водвиљски текст пун интрига. То је, стварно, тако и било. Аматери из Кавадараца су то тако вјешто играли, преигравали се и имали једну брзину, али у њој се није губила водвиљска нит, која се одвијала сво вријеме, без обзира на брзину и начин интерпретације. У разиграној игри прецизно и врло добро су постављени односи међу ликовима. Без обзира што је комедија, однос међу ликовима мора да се дефиниште, а они су то добро радили, о чему је нарочито водио рачуна редитељ. Цијели ансамбл је био јако добар и подређен идеји добре представе. Гегови су врло одмјерени, усклађени са могућностима ансамбла, али су ефектно пласирани. Представа је уједначеног ритма и одвија се у складном декору, коју је био у њеној функцији. Костими потпуно одговарају ликовима. Ансамбл представа, редитељски осмишљена, са значајним глумачким остварењима насмијала је публику, а ја се нисам тако насмијао посљедње двије године. Баш ме јако насмијала!
Весна Буројевић, директор Музеја позоришне умјетности Србије
Као гледалац, честитам екипи на једној изванредно одиграној представи. Публика је, заиста, уживала и смијала се. Видјела сам да ансамбл ужива на сцени, а та искреност њиховог уживања у оном што раде је прешла на публику, то је позоришна интеракција. Језичке баријере није било, што је јако важно. Одлично одиграна представа, глума и емоције су потпуно избрисале ту баријеру. Велико задовољство је било гледати овај комад, јер је смијех данас драгоцјена категорија.
Зоран Максимовић, театролог
Честитам аматерима из Кавадараца на остварењу које сам доживио као радост игре. Разгалили су публику, представа није била оптерећена, јер се код њих није видјела ни једна грешкица. Публика је, заиста, уживала и није било језичке баријере. Хвала им на овом фантастичном угођају!
Милица Стојадиновић, глумица из Петровца на Млави
Честитам колегама, били су сјајни, уиграни. Свака част цијелом ансамблу!
Драгана Копривица, редитељ
Овогодишњи Фестивал фестивала је невјероватно уједначен. Иако је ансамбл из Сјеверне Маконије, језичке баријере вечерас није било. Обично при извођењу оваквих комедија, која су и комедије забуне, глумци претјерују у неким исказима и изражајима, па се то губи. Имали су сјајну мјеру за комедију. Кад направе неки гаф, дозволе публици да се смије, а да радња у том моменту, на неки начин, стоји. Представа је била без иједног слабог мјеста, видјели смо један синхронизован ансамбл. Предивно остварење. Живио театар!
Влатка Мусић, уредник билтена „Фестивала фестивала“
Честитам аматерима из Кавадараца. Пружили сте нам радост театра, уживали смо. Поента овог Фестивала и јесте да публика ужива и осјети катарзу у позоришту. Дођите нам опет!
Лука Кецман, театролог
Публика даје најбољу оцјену представе, ако се њој допада - све остало пада у воду. Аматери из Сјеверне Македоније играју водвиљ и ту нема дилеме, са понеким елементима који се појаве, а то је водвиљ игран на мекедонски начин. Водвиљ почива на наивности и он трпи навалентог и досадног типа, који ће да унесе неку врсту забуне, све то трпи овај жанр, као и све остало што смо видјели. Нисмо примјетили да су неки глумци „ускочили“ и да имају неку резерву. Шема водвиља је да онај који долази, преузима улогу главног, и заправо би Борис требао бити главни лик, а не обрнуто, јер је он, реално гледано, тај који расплиће све. Сценски рефрен је фантастично фукнкционисао и када се постигне климакс, с тим се врло прецизно и тачно поентира. Постоје ситнице на које би требали обратити пажњу за неко сљедеће играње, попут воћа које је на сцени, да оно буде право, а не пластично, јер право заиста боли и биће им лакше кад их изудара. Остварили су од почетка до краја оно што се тражи у жанру који су играли и одиграли су на свој начин. Замолио бих их, да без обзира што су га локализовали, остану манири који красе водвиљ који потиче из Француске, гдје се сви понашају као француска собарица. Честитам и надам се да ћемо ансамбл из Кавадараца видјети и сљедеће године!
