Од дјевојчице из малог Требиња одувијек свјесне чиме жели да се бави, до фотографа коју је Београд пригрлио, али и интернационално окружење, Реа Муцовић Бранковић, данас живи своје снове. Исконски осјећај за естетику, љепоту призора и вјечити оптимизам, изњедрили су младо биће које свим срцем хрли у сусрет сваком животном изазову, говорећи увијек да је свему допринијело одрастање у породици пуној топлине, разумијевања и охрабрења за дјечије жеље и таленте. А таленат да тренутак магије овјековијечи наслиједила је од оца, фоторепортера и техничког уредника нашег листа Слободана Ћобе Муцовића.

Rea Mucović Branković.JPG (170 KB)

Аутопортрет - Реа Муцовић Бранковић

Ово требињско дијете, не само да је наставило очевим стопама, него је тај пут и надоградило. Њене фотографије задивљују. Свака по себи другачија, са неком фином лакоћом предочавају нам призоре пуне прича, доносећи са собом освјежење и жељу посматрача да дубоко промишља.

„Посебна магија се деси сваки пут када узмем апарат. Не могу то да објасним. Једноставно, жеља да се овјековијечи тренутак и сачува заувијек, узбуђење је које никад не престаје. Фотографија ми пружа огромно задовољство. Осјећај да радим оно што волим је неописив и предиван. Захвална сам што сам имала срећу да ту љубав претворим у посао. Срећна сам и што имам такву породицу од којих добијам свакодневну подршку. За мене фотографија има много дубљи смисао јер је присутна у мом животу од првог дана рођења. Везује ме за оца који је био професионални фотограф и који је знао на прави начин да ту љубав пренесе и на мене“, започиње наш разговор Реа.

slika 1 3.JPG (234 KB)

From self to self

Како каже, с годинама, различитим искуствима и учењима, њени фотографски кораци су се мијењали. Научила је да фотографији приступа на комплекснији начин и самим тим побољша квалитет радова. Иза себе већ има приличан број награда, а изузев урођеног талента, оно што је сврстава у ред признатих фотографа свакако је и њено образовање, које је почело са Школом фотографије чувеног фотографа Томислава Петернека.

„Послије сам дипломирала на графичком дизајну у Београду, недавно завршила курс дигиталног маркетинга, а како волим да надограђујем знање, прије четири године сам добила и диплому Музеја модерних умјетности Њујорк (МОМА) у сфери фотографије. Феноменално искуство које ми је дало сасвим нову димензију истинског разумијевања фотографије. Имала сам привилегију да погледам неке од култних фотографија из њихове колекције, као и читав процес израде и размишљања. Када вам цијењени свјетски умјетници, попут једне Марине Абрамовић и других дају савјете, не можете више да посматрате фотографију на исти начин. Ово искуство ми је дало фотографску зрелост, покренуло много нових идеја и подигло моје знање на озбиљнији ниво“, упознаје нас ова талентована Требињка.

slika 2.JPG (132 KB)

Погледи

Као фотограф већ осам година сарађује са UNDP – ом. У међувремену била је ангажована и као уредник фотографије, фотограф и графички дизајнер часописа „Crеative art magazine“, дизајнирала плакате, радила са модним креатором Иваном Ковачићем из Њујорка, затим фотографије позоришних комада редитеља Филипа Гајића. Сарађивала је и са италијанским издањем часописа „Vogue“ и на многим другим пројектима и културним манифестацијама. Сваки вид сарадње, усхићено нам прича, на њу је оставио непроцјењив утицај.

balerina I.JPG (171 KB)

Балерина

„У сваком послу настојим да се искажем у потпуности и да дам максимум. Свако фотографисање је ново искуство. Надограђује како моју личност, тако и креативну страну. Љепота овог занимања је што упознајете велики број људи и доста њих остави трагове у вашем животу. Научила сам доста тога. Које ствари у животу и послу желим да прихватим и усвојим, али и на шта никако не бих пристала. Као и у сваком другом послу, важно је да останете своји, оригинални и да не пристајете на ствари које се косе са вашим увјерењима. Захвална сам што имам ту срећу да могу да бирам које ћу послове прихватити, а које не, као и што ми је угао кроз који посматрам свијет остао исти. Ја сам вјечити оптимиста. Одувијек сам вјеровала у добро у људима. Вјерујем да смо дошли на овај свијет да истински уживамо у њему!“

slika 9.JPG (228 KB)

Из серијала "Посљедњи дани трудноће"

Неисквареног погледа на живот и људе, са нераскидивом ведрином дјетета у себи, Реа свијет кроз објектив назива пуним најдубљих емоција, па привилегију да се бави послом који воли цијелим бићем, ниједног тренутка не узима здраво за готово. Његујући таленат, постепено га развијајући, дошла је до тачке када за себе може рећи да је спремна да се одважи на велики корак.   

„Коначно, коцкице су ми се посложиле и отварам врата свог фотографског студија! Још неке финесе се приводе крају, али незванично већ ради. Још као дјевојчица маштала сам о томе, цртала како ће све то да изгледа. Правила картице – захвалнице које ћу да дајем својим клијентима јер ће дио тог новца да иде у хуманитарне сврхе. И ево данас су те картице изашле из штампе и неки клијенти су их већ добили“, срећна је наша Реа, која упоредо држи и курс фотографије, а заједно са сестром Бориком, пејзажним архитектом, и профил посвећен фотографисању дјеце „Little world“.

slika 1 2.JPG (250 KB)

Сарадња са пољском балерином

Увијек инспирисана, сваки слободан тренутак користи за фотографисање призора за своју душу, стварајући тако очаравајуће циклусе. Срећном је чини спознаја да заједно са супругом дијели исту страст према фотографији, али и путовањима, из којих се рађају несвакидашње умјетничке слике.       

„Путовања нас много оплемењују. Упознајемо нове културе, људе, предјеле, ширимо видике, а да не говорим о непресушном извору инспирације за нове фотографије. Тако сам креирала циклус фотографија „Outside the box“, што је заправо метафора – мислити другачије, посебно у креативном размишљању. Жеља ми је била да градове које сам посјетила прикажем на мало другачији начин који одскаче од класичних, туристичких фотографија. Волим да се „изгубим“ у новом граду и откривам она скривена мјеста, душу града, људе, неке нове углове. Исто је и са мојим Требињем. Иако не долазим толико колико бих вољела, посебно због маме, са свим својим љепотама увијек је инспиративан и са поносом причам о њему“.

slika 11 dubai.JPG (129 KB)

Дубаи - из циклуса „Outside the box“

Реине фотографије могу се погледати на њеном сајту www.reamphoto.com гдје се веома лако да уочити како се љубав и професионализам савршено спајају. Упијајући свијет свим чулима, уз истанчан сензибилитет за детаље, као знакове поред пута оставља нам умјетничке дарове, оживљене страшћу вјечитог фотографа у њој.

Драж аналогног фотоапаратa

„Развијање негатива и аналогни апарат ће за мене увијек имати посебне чари јер су са тим започели моји први фотографски кораци. Тај осјећај  ишчекивања да видите шта сте направили је непроцјењив! Дигитални апарат даје комодитет у броју снимљених фотографија, брзину, нема ишчекивања. У данашњем времену када се све одвија брзо, дигитални апарат је свакако практичнији за рад“.

Вредновање фотографије

„Нажалост често се банализује вриједност фотографије, умјетности уопште, али, опет, онај оптимиста у мени ми говори да ће све доћи на своје. И даље постоје људи који знају фотографију да цијене и волим да вјерујем да на нашим просторима има помака у смислу вредновања умјетничке фотографије. Далеко смо још од вредновања у поређењу са земљама које сам посјетила, гдје је то потпуно друга димензија. Са друге стране, толико се свакодневно појављује нових талентованих људи са сјајним дјелима тако да очекујем да ће се и код нас ситуација поправити“.

Велики снови

„За мене лично, најзначајније  награде су вјероватно неке са самих почетака мог, да кажем, озбиљнијег бављења фотографијом јер су ми дале вјетар у леђа и неку потврду да сам на добром путу остварења својих циљева. Не могу да кажем да сам остварила више него што сам очекивала јер сањам велике снове којима тежим и чврсто вјерујем да ћу их остварити кад тад. Али дефинитивно живим живот по својој мјери уживајући у свим изазовима и процесима усавршавања који ме воде ка остварењу мојих снова“.