Др Драган Шаренац, начелник Службе за трансфузијску медицину Требиње
За требињску трансфузиолошку службу и добровољно давалаштво крви – и година иза нас била је успјешнија од претходне по броју прикуљених доза најдрагоцјеније течности. За средину са високо развијеном културом давалаштва овакви рекорди више и нису новост. Оно о чему се ипак рјеђе говори јесте све већи број издатих јединица крви на годишњем нивоу. Штавише, потрошња крви посљедњих година расте вишом стопом од оне којом се развија давалаштво. Такав тренд у годинама пред нама биће и изазов више за трансфузиолошку службу и добровољно давалаштво у нашем граду.
НИЈЕДАН ЖИВОТ НИЈЕ ИЗГУБЉЕН ЗБОГ НЕДОСТАТКА КРВИ
О свему овоме казује нам начелник Службе за трансфузијску медицину Требиње др Драган Шаренац. У прошлој години, истиче он, прикупљено је 2.357 јединица крви, што је повећање за неких педесетак јединица, или 2,3% у односу на 2023. годину. Већ смо навикли да по овим бројкама свака наредна година у Требињу буде рекордна. На томе је у првом реду захвалан, коме би друго – него најзаслужнијим: нашим добровољним даваоцима и њиховом ентузијазму да из године у годину одржавају и изнова распаљују тај пламен хуманости.
„Захваљујући нашим хуманистима можемо са поносом да кажемо - да се никада није десило у историји наше болнице да је неки пацијент изгубио живот због недостатка крви. Такође, сваки пацијент наше болнице добије јединица крви колико му је и потребно. А људска крв је незамјенљив лијек у лијечењу многих обољења и стања. То је лијек који не може да се произведе ни у једној лабораторији. За тај лијек потребни су нам хумани људи, који су спремни да дарују дио себе – своју крв за некога коме је та крв неопходна“, подсјећа др Шаренац.
КУЛТ ДОБРОВОЉНОГ ДАВАОЦА
Наш саговорник напомиње да је у Требињу давалаштво крви развијеније него у другим срединама. А оваква постигнућа се не дешавају преко ноћи. У њиховим темељима је дуга традиција и труд посвећеника.
Наредне године трансфузиолошка служба и добровољно давалаштво крви у нашем граду славе вриједан јубилеј – 60 година постојања. Данас готово да и нема знатније радне организације или удружења грађана које нема и свој ДДК актив. Необично је да су неки активи надживјели и своја предузећа, нестала у посљератној транзицији.
Још на почецима трансфузиолошке службе у нашем граду, каже др Шаренац - оснивач службе докторка Персида Кочишевића поставила је основе њеног рада на најчвршћи и најквалитетнији темељ - добровољно давалаштво.
„Основ рада мора бити оно право добровољно давалаштво, а не намјенско давалаштво крви. Тај степен развијености добровољног давалаштва крви у Требињу је био највећи у предратној Босни и Херцеговини. У овој средини практично је развијен култ добровољног даваоца крви. Давалац се једноставно овдје цијени. Готово да и не постоји неки радни колектив са знатнијим бројем запослених - а да нема основан актив ДДК. Чак се дешава и да неке фирме које су одавно у стечају, као што је случај са 'Новотексом' – и даље имају свој актив. У овом периоду смо додатно унаприједили добровољно давалаштво. Прошле године у Требињу смо имали високих 5,8% давања у односу на број становника. То је заиста висока бројка, изузетан резултат. Захваљујући толиком степену укључености становништва у добровољно давалаштво – можемо са задовољством да кажемо да у свим ситуацијама можемо адекватно да реагујемо на захтјеве за трансфузијама крви“, истиче др Шаренац.
У требињској трансфузиолошкој служби највише доза крви обезбјеђује се из организованих акција добровољног даривања. У претходној години, каже нам др Шаренац, биле су 62 организоване акције – што у просјеку значи више од једне акције током седмице. Такође, наставља наш саговорник, добровољци у значајном броју долазе и самостално, мимо акција.
Давање крви по позиву дешава се само у случају да резарве неке крвне групе, усљед повећане потрошње, спадну на нужни минимум. Потрошња крви, напомиње наш саговорник, ипак је нешто што се не да предвидјети нити планирати. И коначно, оно намјенско или породично давалаштво крви у нашој средини у посљедњих десетак или петнаест година практично и не постоји. За тим просто није било потребе. У духу најбоље трансфузиолошке праксе и овдашња служба води рачуна - да увијек крв чека пацијента, а не пацијент крв.
ВЕЋЕ ПОТРЕБЕ ОБАВЕЗУЈУ НА НОВЕ НАПОРЕ
„Међутим, како сваке године биљежимо већи број прикупљених, тако имамо и већи број издатих јединица крви. На жалост, тај раст броја јединица потрошње крви чак је и већи у односу на раст броја прикупљених доза. Вјероватно ће се тај тренд у наредном периоду и наставити, поготову са отварањем нове болнице у Требињу. За очекивати је да ће тада са повећањем обима рада и увођењем нових процедура лијечења бити додатно повећана и потрошња крви. Изазов који стоји пред нашом службом и добровољним давалаштвом у граду и регији је да морамо - не само да задржимо постојећи ниво, него и повећавамо ниво давалаштва како би задовољили све те потребе“, напомиње др Шаренац.
Наш саговорник истиче да би за неке аргументованије тврдње о узроцима повећања потрошње крви била потреба озбиљнија анализа.
Чињеница је ипак да је повећан број оболијевања од малигних болести а за третман таквих пацијената неопходна је крв практично у свим фазама. Повећан је и број оперативних захвата, такође и трауматизама, анемија са врло ниским вриједностима хемоглобина... Третман свих ових стања и обољења, појасниће др Шаренац, углавном изискује потрошњу великог броја јединица овог најдрагоцјенијег и незамјенљивог лијека.
„Када је у питању потрошња крви, рећи ћи вам податке везане само за основну компоненту - концентрат еритроцита. У посљедње четири године за 38% је повећана потрошња. То је заиста велики проценат. Ја сам почео да радим као специјалиста трансфузиолог 2000. године – и у односу на то вријеме готово 220% смо повећали потрошњу ове основне компоненте. То су заиста огромне бројке...“
.jpg)
