Пјевач старе народне музике Ристо Џоџо - Требињац, како је то својевремено било написано и на његовим плочама, седамдесетих година прошлог вијека је био један од најпознатијих Херцеговаца, а данас у родном селу Дражин До, недалеко од Требиња, одржава своје велико имање и почиње да сади пистаће.
Без Риста се у тим годинама није могао замислити ниједан дан на локалном Радио Требињу.
То је уједно било и једина радио-станица данашње источнохерцеговачке регије, а пјесме "О Требиње, дивно мјесто моје", "Вратићу се из туђине, мајко", али и многе друге, биле су на данашњем југу Српске најслушаније.
Музичар изузетних гласовних могућности
Овај је музичар изузетних гласовних могућности, међутим, нагло нестао са музичке сцене, јер је као дипломирани економиста добио директорски посао у Новом Саду.
У тим временима се није могао пријеподне обављати посао у предузећу, а поподне се посветити јавној музичкој сцени.
"Покојни Маринко Роквић, Асим Бркан и ја смо 1977. године снимали у Београду, гдје није, да не будем нескроман, долазио било ко, јер су тадашњи критерији били много строжи, пролазиле су се много строже аудиције и фестивали да би се дошло до плоче, а онда је све било до публике, која је у то вријеме нас тројицу добро прихватила", присјетио је Џоџо.
И данас запјева као некада
И данас у својој кући на Дражин Долу окупља друштво и запјева као некада, па су и недавно имали, како каже, дивну ноћ, гдје је угостио хармоникаша из бенда "Шир Кан", познатог као пратећи оркестар забавног квиза "Ја волим Србију".
"Ја данас као пензионер живим на релацији Нови Сад - Требиње, односно Дражин До, гдје нарочито љети окупљам друштво и ту највише пјевам, али сам љети наступао и на манифестацији коју би организовао Бака Плањанин, који је нажалост љетос преминуо. Зашто ме није било на осталим музичким догађањима у Требињу - то није питање на које ја могу одговорити, осим да ни од кога нисам добијао позиве", каже Џоџо.
Каже да би се радо одазвао позиву за наступ са својим старим пјесмама, извођењима староградских пјесама, као и чувених севдалинки које и данас јако добро интерпретира.
"С обзиром на то да је музика умјетност коју највише волим, ништа мање ми није драга ни поезије, у којој као Требињац највише волим Јована Дучића, али и Алексу Шантића, чију 'Емину' сам изводио безброј пута. Она ми је вјероватно најдража пјесма коју и данас у свакој прилици радо запјевам, и на мојим дражиндолским вечерима са друштвом, али и док радим на имању", додаје он.
У селу увијек има посла
С обзиром на то да никада није волио бити беспослен, а како у шали додаје, Херцеговци су радан и никада беспослен народ, у своме селу увијек има посла.
"Имамо велико имање које треба одржавати и добру земљу, а с обзиром на наше медитеранско поднебље, садим воће које овдје успијева, с тим да сада покушавамо да узгојимо пистаће, што је, искрен да будем, посао и замисао мога сина, па ћемо полако видјети шта ће бити", додаје Џоџо.
