Самит енергетике у Требињу је постигао циљ, јер је окупио струку, науку, политику, међународне институције које подржавају транзицију у енергетском сектору на Западном Балкану, што је важно, а заједничким радом и преношењем искустава доћи ћемо до нових закључака.

Ово је данас поручио в.д. генералног директора ЕРС Лука Петровић на почетку другог Самита енергетике додавши да овакав скуп треба да се организује и по другим електропривредама и институцијама које се баве енергетиком, јер је потребно искористити енергетске потенцијале у региону за добробит компанија, али и земаља и грађана.
- Појачајмо комуникацију, остваримо веће профите, уклопимо се у погледе у будућност и опредјељења енегетске заједница ЕУ, која очекује да обновљиви извори електричне енергије буду примат - поручио је Петровић.

Према ријечима министра спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ Сташе Кошарца обавеза БиХ је провођење уговора о успостављању енергетске заједнице, а институције у БиХ су опредјељене да на томе интезивно раде.
- Чињеница је да је дошло до застоја, да БиХ није провела други и трећи енергетски пакет, а оно што забрињава је једна врста атрофије у једном дијелу БиХ кад је у питању енергетска заједница. Такав примјер је, нажалост, одређена врста негација снажног енергетског пројекта, изградње ХЕ Бук-Бијела, која треба да буде у корист свих грађана у БиХ. Очигледно долази до одређених застоја, који немају оправдање - навео је он.

Кошарац је најавио да ће у наредном мјесец дана бити испуњен други енергетски пакет, одлука о квалитету нафте и нафтних деривата, а до краја године требао требао би бити адекватно ријешен интегрисани климатски план БиХ до 2030. године.
Министар енергетике у Влади РС Петар Ђокић је рекао да се енергетици придаје посебна пажња у Српској, јер је она прва развојна шанса која се мора још више искористити.
- Република Српска је ушла одлучно у процес енергетске транзиције, доношењем нових и измјеном постојећих закона - истакао је он.

Он је подсјетио да се у РС гради више енергетских објеката, међу којима највећи је ХЕ Дабар, за коју се очекује скори наставак друге фазе градње.
-Ту је и вјетроелектрана „Гребак“, низ малих електрана на ријеци Бистрици, чију градњу очекујемо у другом дијелу ове године. Прије неколико дана смо отворили радове на ХЕ Бук-Бијела. Жалим зато што постоји отпор према овом пројекту, који је неразумљив. РС је дио БиХ и не видимо разлога да се институције у БиХ, као Уставни суд и улога високог представника, инструментализују у корист неке политике која жели зауставити овај развојни пројекат за подрињски крај, али и цијелу БиХ - навео је Ђокић.
Он је изразио наду да ће та пракса бити заустављена и да ће сви у БиХ схватити да се само договором могу рјешавати сва важна питања.

- Наша намјера је да развијамо све дијелове РС, бринемо о њеној цјеловитости, а енергетски развој је снажан импулс развоја цијеле БиХ. Свјесни смо заначаја процеса декарбонизације и планирамо одређене активности на том питању. Предњачимо у законској регулативи и пракси која је до сада проведена- закључио је министар енергетике РС.
Јанез Копач, директор Секретаријата енергетске заједнице је рекао да потребан регионални форум о енергетској будућности, гдје се добијају нове идеје, јер је Западни Балкан у ресору енергетике дуго заостајао за другим дијеловима Европе.
- Декарбонизација која је данас тренд у свијету, а на Западном Балкану била је некако заборављена. Данас је то главна тема Самита енергетике и на тај начин се смањује раскорак између овог и других дијелова Европе - навео је он.

Поздрављајући све учеснике дводневог Самита енергетике, градоначелник Требиња Мирко Ћурић је навео да се организациом овако значајног скупа шаље јасна порука да је Требиње све јаче и да је ЕРС све снажнија.
- Природа нам је подарила 270 суначних дана, а на нама је то да искористимо на најбољи начин - поручио је Ћурић.
У Требињу је данас почео други „Самит енергетике“ који је окупио стручњаке, научне раднике и представнике политичких институција из сектора енергетике, привреде и индустрије земаља региона, БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе, Словеније и Сјеверне Македоније.
