У Саборном храму Светог Преображења у Требињу јутрос је служена света архијерејска литургија са парастосом за упокојеног владику Атанасија, духовног оца православне Херцеговине.
Свету литургију служили су епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, диселдорфски и њемачки Григорије, западноамерички Максира, пакрачко-славонски Јован, браничевски Игњатије, дечански Сава и брегалнички Марко.
Епископ браничевски Игњатије у пригодној бесједи је истакао да генерације људског рода, почевши од Адама и Еве,првог човјека и прве жене, траже лијек против смрти.
„Као и Адам, тако и многи од нас тај лијек траже на погрешном мјесту. Често га траже у природи која их окружује. Међутим, као што каже апостол Павле, природа и сама је мртва и умире, читава природа служи да се јаве синови божји, који ће је ослободити ропства распадљивости. Лијек од смрти се не може наћи ни у рађању, јер често то мислимо ми родитељи када се нађе дијете да ето, ми живимо у њему. Међутим, врло брзо се освједочимо да то није тако, јер је оно ново створење које има исте проблеме као што имамо и ми. Лијек против смрти, драга браћо и сестре, само се може наћи у заједници човјека са Богом и то нам показује Васкрсење, јер је човјек у Христу сједињен са Сином Божијим и зато без васкрсења мртвих нећемо имати радости“, поручио је у бесједи владика браничевски.
Светој служби су присуствовали бројни вјерници, као и градоначелник Требиња Мирко Ћурић, а појали су хорови „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ и „Света Анастасија Српска“.
Помен блаженопочившем епископу Атанасију
Помен блаженопочившем епископу Атанасију данас је служен у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош.
Истичући да је владика Атанасије у себи носио топлину живота, епископ диселдорфски и њемачки Григорије је навео да је вољени пастир Херцеговине одисао људскошћу и човјечношћу, тежећи вјечности.
„Данас, кад почива у овој тврдој тврдошкој стијени и тврдошкој земљи, послије свега што је учинио за нас и за овај свијет, остаје онај дивни мирис, мирис који нам остављају свети божији људи. Нама који смо живјели са владиком Атанасијем, остало је познато да је он, још за живота, мирисао људскошћу и човјечношћу. Тај мирис је допирао до нас, из онога чему је Атанасије, како му само име каже, бесмртност, тежио, а тежио је вјечности, животу и животности“, казао је владика Григорије.
Он је истакао да се на годишњицу његовог упокојења треба подсјетити пламена који је владика Атанасије носио у свом срцу, „које је у њему запалио дух свети, као кандило које непрестано гори, као свијећа која свијетли у тами и која се никад не гаси, не умире“.
„Добро што је смо данас овдје, добро је увијек бити овдје, кад год дођемо овдје треба да знамо да је ово мјесто подвига, покајања, страдања, суза и зноја, али више од свега, мјесто васкрсења, живота, топлине и мјесто мириса који долази из царства небеског. Ова земља је била благословена да је кроз њу ходио пророк, да је кроз њу ходио архијереј који је носио божанску свјетлост. Данас, кад смирено лежи у маленој црквици која је под његовој вољи изграђена и у чијој градњи је сам учествовао са мајсторима и нама шегртима у сваком смислу те ријечи, остао нам је мирис, којим треба да се надахњујемо, да живимо, да га осјећамо као предукус онога што ће замирисати кад се сретнемо с њим у царству Христовом“, навео је епископ диселдорски и њемачки Григорије.
