
У Културном центру Требиње недавно је, уз благослов и на иницијативу митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија и у организацији наше епархије, одржана трибина на тему „Земља живих – пут опоравка“, на којој су о болестима зависности, трауматичним искуствима зависника, али и превентивном дјеловању и вјери као исцјељењу говорили протејереј – ставрофор Бранко Ћурчин, духовник Центра за психосоцијалну рехабилитацију и ресоцијализацију обољелих од болести зависности „Земља живих“, координатор заједнице Андреј Јовановић, штићеници Петар и Стефан, који су били у паклу дроге и криминала те Живко и Сузана Тешановић, родитељи нашег преминулог младог суграђанина Радослава, а модератор разговора била је Миља Тупањанин, вјероучитељица.
Отац Бранко је подсјетио је да терапијска заједница „Земља живих“ основана 2005. године, под окриљем Светоархангелског манастира из Ковиља, а кроз чији је програм лијечења и подршке, у специјализованим објектима на неколико локација, прошло више од шест хиљада невољника, који су потражили излаз из зачараног круга зависности о наркотицима, коцкању, алкохолу и другим пошастима нашег друштва.
Сматра да су болести зависности глобални проблем, који не смијемо да игноришемо.
„Нема села нити града гдје не постоје зависници, боготражитељи, који траже смисао живота на погрешном мјесту и од живота себи направе пакао. Не смијемо да жмуримо и да затварамо очи пред истином, морамо сви заједно да дјелујемо и сарађујемо. Једино вјера у Бога нам може дати одговор и то је оно што човјеку треба да буде на првом мјесту. Без вјере нема исцјељења и зато је важно да нашу дјецу учимо да вјерују у Бога, да им вјера буде мјера живљења а не да живе у виртуелном свијету“, поручио је духовник Ћурчин.
Координатор заједнице Андреј Јовановић наводи да програм „Земље живих“ траје око двије и по године, а рехабилитација се заснива на нефармаколошким методама.
„Боравак у терапијској заједници је потпуно добровољан и бесплатан за све. Имамо пет терапијских заједница, четири за мушкарце и једну за жене, на дневном нивоу бринемо за око 100 штићеника. Опоравак подразумијева свеобухватни приступ личности зависника, користимо и социјалне, психолошке и психотерапијске методе, а темељ свега је јеванђеље и учење наше Цркве“, појашњава Јовановић.
У „Земљи живих“, додаје, посљедњих година биљежи се огроман пораст зависника о коцкању.
„Ранијих година, било је око 80 одсто зависника о наркотицима. У посљедње три, четири године, огроман је пораст зависника о играма на срећу, коцкању. У нашој терапијској заједници тренутно је око 50 одсто зависника од дрога, око 35 одсто је зависника о коцкању, а остатак су алкохоличари“, наводи он.
О одавању наркотицима и криминалу говорили су 28-годишњи Петар из Апатина и 37-годишњи Бањалучанин Стефан, оба из дисфункционалних породица, а који су спас нашли управо у „Земљи живих“ и православном учењу. Иза њих су трауматична предозирања, самозапаљења, боравак у затвору, а највише - борба са самим собом.
Нарочито су потресна свједочења наших суграђана Живка и Сузане Тешановић о њиховом преминулом сину Радославу - од срећног, вољеног дјетета и вриједног младића до његовог несрећног одласка у зависнички мрак, на наговор лажних пријатеља.
„Проблем је свуда око нас, пали смо као друштво, породица је заказала, жалосно је да се те ствари гурају под тепих. Треба да се вратимо Богу и вјери, да подигнемо свијест о болестима зависности јер тако можемо да спасимо будућа покољења“, истакао је Живко Тешановић, док је његова супруга Сузана поручила свим мајкама да пазе на своју дјецу, а младима – да никада не посегну за наркотицима јер је то велико зло.
Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије истакао је да треба да имамо повјерења једни у друге.
„Треба једни другима да погледамо у лице, да схватимо да су то наша заједничка дјеца и да једино ако вјерујемо једни у друге, у породицу, институције - да ћемо их извести на прави пут“, поручио је духовни пастир Херцеговине.
У емисији преносимо фрагменте бесједа и потресне исповијести.
Припремила Влатка Мусић, тонска реализација емисије Милко Грубач.
