Требиње је примјер локалне заједнице која је успоставила стабилан механизам подршке самозапошљавању, а који се реализује кроз годишњи позив при чему укупан износ средстава буде око 100.000 КМ. Овај програм се реализује од 2017. године и до сада је кроз њега подстицаје добио велики број лица. У посљедњем позиву, на примјер, субвенције су се додјељивале у износу од максимално 15.000 КМ и то за самозапошљавање подносиоца, али уз запошљавање још једног лица, док је за самозапошљавање било предвиђено до 10.000 КМ, и најзад до 5.000 КМ за комерцијална пољопривредна газдинства. Посљедњи позив из 2022. године је показао да се временом ситуација искристалисала и да се за субвенције углавном пријављују они који имају озбиљне и одрживе идеје...“

Ово нам, између осталог, каже Бојан Бендераћ, директор Развојне агенције града Требиња (TREDEA), код кога смо се распитали - на какве све инструменте подршке - савјетодавне, техничке и финансијске - могу да рачунају наши суграђани који би се одлучили да своју будућност сами креирају – кроз предузетништво, колико је за такву авантуру Требиње пожељна средина, које предности нуди а шта је оно што људе најчешће обесхрабрује. Кренимо редом...

bojan benderac.jpg (172 KB)

Бојан Бендераћ, директор Развојне агенције града Требиња (TREDEA)

  • Који су то стручни и технички алати подршке који стоје на располагању онима који покуцају на ваша врата, са неком мање или више развијеном пословном идејом (или можда и без ње, али са чврстом вољом да ствари узму у своје руке)?

- Прије свега би требало поменути да је тадашња Агенција за развој малих и средњих предузећа основана са првенственим циљем подршке предузетништву и сектору малих и средњих предузећа. Иако је у међувремену Агенција мијењала и име (Развојна агенција Града Требиња ТREDEA) и дјелатности којима се бави, управо је подршка онима који желе да покрену властити бизнис добрим дијелом остала у фокусу њеног дјеловања. У овом моменту, та подршка се огледа прије свега у информисању грађана о могућностима које им стоје на располагању, прије свега када су у питању подстицаји за самозапошљавање. Међутим, и прије него се људи одлуче за тај корак, веома често траже основне информације о процедурама регистрације, финансијским обавезама када су у питању таксе, порези и доприноси, или самом облику регистрације. Агенција редовно информише јавност о свим позивима за самозапошљавање које расписују Град Требиње и Завод за запошљавање, али и онима који се реализују кроз различите пројекте финансиране од стране међународних донатора. Значајна улога наше установе када су у питању редовни годишњи позиви Града и Завода огледа се у провођењу обуке за будуће предузетнике, а која обухвата детаљне информације о самом позиву, те обуку за израду бизнис планова који чине неизоставни дио тражене документације. Наравно, након проведене обуке, тим Агенције стоји на располагању апликантима као подршка у процесу израде самог бизнис плана, што је услуга коју већина њих заиста и искористи, а коју пружамо потпуно бесплатно. Трудимо се да имамо ажуриране податке о свим питањима која би могла да интересују будуће предузетнике како би на једном мјесту добили што је могуће више информација о даљим корацима када је у питању реализација њихове пословне идеје. Један сегмент рада Агенције односи се на пружање књиговодствених услуга, те се један дио предузетника који са нама имају контакт кроз процес регистрације и аплицирања за средства за самозапошљавање одлучује да нам укаже повјерење и када је ријеч о вођењу њихових пословних књига.

 

  • Без новца је тешко било шта почети. За предузетништо се, утисак је, новац издваја, а извори финансирања могу бити различити - од локалних, републичких до оних међународних. Постоје ли неке сталне или бар редовније линије финансијске подршке на које бисте упутили оне који желе у нашој средини да започну или унаприједе своје пословање?

- Могло би се рећи да је посљедњих година на располагању доста различитих позива и програма који се односе на подршку предузетништву. Град Требиње је примјер локалне заједнице која је успоставила стабилан механизам подршке самозапошљавању, а који се реализује кроз годишњи позив при чему укупан износ средстава буде око 100.000 КМ. Чланови комисије која оцјењује пристигле пријаве састављени су од људи са значајним искуством који представљају управо институције и установе које се баве подршком предузетништву, смањењем незапослености и генерално развојем привреде. Овај програм се реализује од 2017. године и до сада је кроз њега подстицаје добио велики број лица. У посљедњем позиву, на примјер, субвенције су се додјељивале у износу од максимално 15.000 КМ и то за самозапошљавање подносиоца, али уз запошљавање још једног лица, док је за самозапошљавање било предвиђено до 10.000 КМ, и најзад до 5.000 КМ за комерцијална пољопривредна газдинства. Посљедњи позив из 2022. године је показао да се временом ситуација искристалисала и да се за субвенције углавном пријављују они који имају озбиљне и одрживе идеје. Наравно, осим Програма самозапошљавања Града Требиња, ту су и позиви које расписује Завод за запошљавање, те програм Акцелератор који директно проводи TREDEA у сарадњи са Развојном агенцијом Републике Српске и уз финансијску подршку Града Требиња. У питању је подршка која подразумијева један свеобухватан програм обука за одабране кандидате, а које се односе на презентацијске вјештине, изворе финансирања, израду бизнис и маркетинг плана, итд., док они најуспјешнији добијају финансијску подршку за реализације своје пословне идеје. Наравно, ту је и читав низ пројеката финансираних од стране Владе Републике Српске, попут позива који објављује Министарство привреде и предузетништва и односи се на подстицаје за мала и средња предузећа. Поред тога, чести су и позиви финансирани од стране међународних донатора за различите врсте (углавном производне) дјелатности, а о чему ми редовно и благовремено обавјештавамо потенцијалне апликанте.

obuka.jpg (373 KB)

  • Колико је Требиње уопште повољан амбијент за предузетнике? Шта су по вама предности за развој предузетништва баш овдје? У том смислу, које области привређивања можда пружају више могућности и простора за одржив бизнис?

- Посљедње неколике године донијеле су значајне изазове у различитим секторима. Наравно, ни Требиње није било поштеђено таквих дешавања на свјетском нивоу. Поред тога, предузетништво у нашој земљи можда није на нивоу на којем бисмо жељели да буде и сигурно је да постоји доста простора за напредак. Могло би се рећи да је у Требињу један од фактора који је донекле негативно утицао на развој предузетништва дугогодишња и превелика ослоњеност на јавни сектор. Ипак, можемо рећи да постоји значајан труд и напор локалне заједнице да обезбиједи што повољније услове за развој и опстанак предузетника. Позиви са самозапошљавање које сам претходно помињао представљају примјер таквог залагања. Мали је број локалних заједница које су имале такве програме. Ако су и постојали, углавном се радило о мањим средствима, захтијевано је властито учешће односно суфинансирање у релизацији пословне идеје, итд. Највећа предност за развој предузетништва у Требињу огледа се у све већој популарности нашег града и прерастању у озбиљну туристичку дестинацију, што отвара простор за развој разних дјелатности. Из нашег искуства најјачу отпорност и одрживост показале су производне дјелатности, затим скоро све што је везано за грађевински сектор, а велики потенцијал имају бизниси наслоњени на туризам као стратешку грану развоја, и то прије свега активни и рурални туризам. Наравно, занатске дјелатности попут фризера, козметичара, аутомеханичара, итд. показују висок степен одрживости, при чему значајан број настави са радом и након истека рокова предвиђених подстицајима, па чак и отварају нова радна мјеста. Поред свега овога бих поменуо и креативне индустрије као сектор који има највећи потенцијал на свјетском нивоу, а не само код нас.

 

  • Из вашег искуства рада са корисницима, шта њих у нашој средини понајвише обесхрабрује?

- Најчешће је у питању страх и несигурност, а која се односи на њихово пословање и могућности измирења различитих обавеза у будућности. То је нарочито узело маха након ситуације са корона вирусом гдје је велики број дјелатности имао прекид пословања и значајне губитке. Управо су могућности које се пружају кроз различите програме подршке подстицај за оне који се колебају, да ипак предузму тај, морамо рећи, храбар корак и уплове у предузетничке воде.

 

  • Колико је за успјех или неуспјех важан лични моменат, дух предузимљивости, воља за радом и одрицањем, амбициозност?

- Ја бих рекао да су подједнако важни сви наведени фактори, односно њихова комбинација. Могло би се рећи да је и фактор среће и избора правог момента веома значајан. Ми већ сада међу људима којима је пружена подршка и са којима смо имали прилику да проведемо неко вријеме те саслушамо њихове планове, препознајемо оне чије су идеје прерасле у озбиљне и више него одрживе бизнисе. Као што сам већ поменуо, то јесте један крупан и храбар искорак, али ако имате визију и детаљно истражите тржиште и конкуренцију, те сте поред тога спремни за одрицање и труд, шансе за опстанак бизниса драстично расту, а самим тим и могућности за даљи развој и добру зараду.

 

  • Подршка је свакако потребна и већ формираним малим и средњим предузећима. Како агенција њима може помоћи?

- Пројекти које Агенција припрема и имплементира веома често као неизоставну компоненту имају подршку управо микро, малим и средњим предузећима. Морам признати да би та сарадња могла и морала да буде доста ближа и ефикаснија. Нажалост, код појединих привредника, а што је донекле и разумљиво, постоји одређена доза неповјерења према јавном сектору, а којем ми такође припадамо. Ипак, трудимо се да те баријере превазиђемо и да у комуникацији са њима добијемо информације и податке о томе шта је потребно да се предузме како би се побољшао привредни амбијент у нашем граду. Велики број позива домаћих и међународних донатора односи се на подршку за сектор ММСП-а, при чему Агенција може пружити помоћ у припреми њихових пројектних приједлога. Један од пројеката чија је релизација у току односи се на увођење иновације у ММСП-а у виду ваучер програма за ангажовање консултаната који ће предузећима помоћи у унапређењу и иновацијама у процесу производње, креирању прототипа новог производа, иновацијама у маркетингу, дизајну и паковању производа, итд. Наравно, индиректан вид подршке је активно учешће и заговарање када је у питању сектор образовања, односно његово прилагођавање потребама привреде, у чему Агенција већ годинама учествује.

 

  • Немају сви довољно храбрости или могућности да крену у властиту пословну авантуру. Радије ће окушати срећу на тржишту рада. Колико им агенција може помоћи да ту повећају своје шансе, у смислу оспособљавања, стицања неких нових знања и неопходних вјештина?

- Агенција је претходних година проводила различите врсте обука. Трудимо се да те обуке буду прилагођене потребама тржишта рада, односно потребама привредника, али и незапослених лица. У питању су различити видови формалних и неформалних обука. У сарадњи са партнерским институцијама и установама попут Подручне привредне коморе, Завода за запошљавање – филијала Требиње, те људи из градске управе континуирано пратимо трендове и покушавамо доћи до најбољих рјешења када су у питању обуке и оспособљавање. Били смо носилац у пројекту који се односио на обуку CNC oператера, учествовали смо у обуци за рецепционере, радили са менторима практичне наставе у предузећима, итд. Овдје такође постоји простор за напредак, али нажалост, мали број људи показује спремност за преквалификацију, додатно усавршавање или оспособљавање.