“До задњег тренутка нисам мислио да ћу добити НИН-ову награду, нисам имао неке превелике амбиције или надања. У задњем кругу остали смо Владан Матијевић и ја, и често се спомиње да дотичемо сличне теме, које су, на неки начин, дио наше заједничке болне прошлости. Мој крајњи циљ био је само да овај роман објавим, а нисам се претјерано бавио мишљу о његовој даљој судбини”, навео је Стево Грабовац, први добитник НИН-ове награде из Републике Српске, за роман “Послије забаве”, објављен прошле године у издању бањалучког “Имприматура”.
Овај 46-тогодишњи аутор, чији је и први роман “Мулат албино комарац” био у најјужем избору за ово престижно признање 2019. године, скромно каже да га слава није промијенила и да се нада да ће се ускоро вратити својој рутини – писању у остатку слободног времена, након рада у једном бањалучком супермаркету.
“Јавност је сада фокусирана на мене, што није добро за писца. Свјестан сам да ће то проћи, нисам политичар нити неко ко је популаран. Остајем то што јесам, писање је мој животни позив. Написао сам два романа и двије збирке поезије, имам намјеру да још пишем, све је то лијепо, дјела остају, али је важно како сам живио свој живот, ко сам био. Због НИН-ове награде нисам мјесецима писао, то ме полако забрињава, али се надам да ћу се ускоро вратити писању новог романа, који је базиран на причи из савременог доба, о мојој генерацији”, појашњава у разговору за емисију “Благо цара Радована” након књижевне вечери у Народној библиотеци Требиње.
У тематски и композиционо комплексном роману “Послије забаве” проговара о феномену зла, али и породици, одрастању, пријатељству, писању. Дјело почиње причом о бруталном, стварном злочину над ромском дјецом, који се догодио у околини Босанског Брода у љето 1992. године, ради илегалне трговине органима, а завршава га истином – која увијек бива послије забаве.
“Роман сам и почео да пишем са жељом да причу о том злочину отргнем од заборава јер је тај стравични догађај и даље препуштен забораву, ако говоримо о темељним, суштинским истрагама и оног што треба да се уради. Од тога нисам хтио да направим сензационалну, бруталну причу, нисам желио да се само на то фокусирам. У процесу писања, почео сам преиспитивати самог себе, тако да се овај роман бави и темом писања, заправо немогућности писања једне тако страшне приче. Пошто потичем из околине Босанског Брода, желио сам да интимни доживљај те приче пренесем кроз роман”, каже Грабовац.
На конкурс за 70. НИН-ову награду укупно је стигло 188 романа, а у ужем избору, осим Грабовца, били су и “Пакрац” Владана Матијевића, “Песма о три света” Владимира Пиштала, “Аутосекција” Срђана Срдића и “У земљи Фрање Јосифа” Љубомира Kораћевића.
Стево Грабовац у књижевност је ушао збирком поезије “Станица непостојећих возова” 2007. године, а са Мирославом Гојовићем и Гораном Вукојевићем 2020. године објавио је заједничку збирку пјесама “Љубав, самоћа, тишина”.
Разговарала Влатка Мусић.
