У Требињу је данас завршена Љетња школа конзервације под називом „Приче из камена“, коју је организовала Фондација „Архитекта Александар Радовић“ из Ниша уз подршку Музеја Херцеговине.
Полазници из Србије, Републике Српске и САД - 15 студената, младих архитеката са искусним конзерваторима, током седам дана школе, теријски и практично, имали су прилику да више науче о методологији конзервације и техничког документовања културно-историјских споменика за потребе њихове валоризације и заштите - а за теренски рад одабрана је локација цркве светих Јоакима и Ане са некрополом средњовјековних стећака и саркофага у љубомирском селу Врпоље.
Управитељ фондације Елена Васић Петровић каже за Радио Требиње да је њихова мисија да – чувајући успомену на Александра Радовића, једног од најзначајних архитеката-конзерватора у Србији, промовишу културно-историјско благо и подрже младе архитекте који предачко насљеђе препознају као простор за свој професионални ангажман.
Тим прије, додаје она, што млади данас углавном желе да се баве савременом архитектуром, и не знају како посао конзерватора може да буде веома интересантан, шта све кроз њега можемо да научимо од наших предака, колико задовољства доноси заљубљенима у културно-историјско насљеђе, а притом – да има и перспективу.
Требиње и Врпоље на Љубомиру изабрали су, додаје, јер је ријеч о културно-историјски значајној локацији која није описана детаљном техничком документацијом, те што их за наш крај вежу неки драги људи и лијепе успомене.
„Изузетно је значајно што се ту налазе средњовјековни стећци, за које стручњаци сматрају да су веома битни а нажалост нису укључени у номинацију за УНЕСКО. Наше истраживање и рад на терену састојали су се, прије свега, од документовања свих споменика на том подручју. Постоје радови са ранијих истраживања овог подручја, натписи на споменицима који су 'рашчитани', међутим нико до сада није урадио детаљну техничку документацију читавог тог простора и саме цркве. Због тога смо се одлучили да ми то урадимо и завршену документацију ставимо на располагање колегама у требињском музеју и републичком заводу у Бањалуци, како би они иницирали приједлог за проглашење тог простора спомеником културе“, истиче Васић Петровић.
Програм радионице укључивао је и обилазак Требиња, упознавање са културно-историјским споменицима југа Херцеговине, предавања о предачком насљеђу Српске и Србије, методологији израде техничке документације, основама конзервације камена...
„Након тога смо на терену израдили комплетну техничку документацију - теренске цртеже, узели смо мјере свих споменика, направили детаљну фотодокументацију, снимили смо фотограметријски и цркву и цијели тај простор, споменике са некрополе на гробљу и оне одвојене, урадили смо и геодетско снимање терена. Дакле, све што је потребно за припрему документације за проглашење“, напомиње Васић Петровић.
Заједничко проучавање наше историје и културе, напомињу у организацији – прилика је и за дружење и подизање мостова међу младима сличних интересовања, преко граница које нас дијеле.
„Овдје су били студенти из Београда, Ниша, Новог Сада, колегинице из Њујорка и са докторских студија у Паризу... Сви заједно смо били јединствен тим и заједнички одрадили један заиста важан задатак који смо себи поставили. Ништа од тога не би било без помоћи домаћина - колега из Музеја Херцеговине и из Бањалуке, који су нам уступили сву потребну документацију и све вријеме нам били на услузи“, истиче Данијела Младеновић, архитекта-конзерватор и члан организационог тима.
У Музеју Херцеговине данас је одржан и завршни догађај Љетње школе конзервације – представљање рада на терену и додјела сертификата и захвалница учесницима.
