У Народној библиотеци Требиње вечерас је одржано књижевно вече са Предрагом Бјелошевићем, пјесником, приповједачем, драмским писцем и преводиоцем, предсједником Удружења књижевника Републике Српске и овогодишњим добитником Кочићеве награде.
Кочићева награда је Бјелошевићу додијељена за цјелокупно књижевно дјело писано на српском језику, а он каже да му је ово признање једно од најзначајнијих у досадашњем стваралаштву.
„Морам да кажем да је Кочићева награда за мене, посебно као рођеног Бањалучанина и Крајишника, на неки начин круна књижевног стваралаштва. Сви смо ми некако настали, што би рекли, као из Гогољевог шињела, тако смо и из Кочићевог гуња настали, као што је и пјесништво овдје настало из Шантићевог и Дучићевог пјевања. То су писци који су утемељили савремену српску књижевност и када добијете награду која носи име једног таквог писца, то је огромна част. Сви Кочићеви јунаци и оно што је он заступао, слободу, правду, отаџбину, још су веома актуелни. Кочић је можда један од најприсутнијих писаца данас са својим ликовима и зато мора да ми буде изузетна част“, истакао је Бјелошевић.
Говорећи о сопственом књижевном путу, навео је да је од почетка настојао да изгради препознатљив и самосвојан пјеснички израз, што симболично потврђује и наслов његове књиге изабраних пјесама из 21. вијека „Други начин“.
„Бије ме глас да сам од својих првих пјесама имао своју поетику, био сам апсолутно другачији. Ја уистину пишем на други начин и никад нисам волио оне пјеснике који су блиски неком преписивању, чак и поетских форми. Једноставно, треба да свако нађе себе, да открије своју душу, своју музику, ритам свог дисања и из тог простора да почне да ствара. Писац не треба да објављује по сваку цијену, не треба се журити. Ако човјек не може да заокружи одређену тему, ако не може да буде другачији од књига које је већ створио, онда не треба даље да пише. Волим да свака пјесма буде другачија, али да свака буде завршена, цјеловита, да има своју мисао и да на тај начин покушавам да останем у свијету књижевности“, рекао је Бјелошевић.
За њега је сусрет са требињском публиком био и својеврстан повратак граду са којим га вежу успомене још од почетака књижевне каријере. У Требиње је први пут дошао 1978. године, када је за књигу пјесама „Горка слад“ добио награду Требињских вечери поезије.
„За мене, младог пјесника, то је био велики догађај. Требиње је остало у невјероватној успомени и, у неком пјесничком смислу, Требиње је други град у мом животу. Та награда је у оно вријеме имала јако велики медијски одјек“, присјетио се Бјелошевић.
И Доброслав Ћук, потпредсједник требињске подружнице Удружења књижевника Републике Српске, подсјетио је на дугогодишњу везу Предрага Бјелошевића са Требињем, истичући да се, када је ријеч о Бјелошевићу и Требињу, на неки начин може „ставити знак једнакости“.
„Он је добитник награде некадашњих Требињских вечери поезије, сада Дучићеве награде, а и касније је био учесник Дучићевих вечери поезије. Иначе, наша подружница одлично сарађује са сједиштем Удружења у Бањалуци и то највећим дијелом захваљујући умијећу и ангажману предсједника Бјелошевића. Захваљујући тој подршци, у претходном периоду успјели смо да будемо гости на многим књижевним сусретима, да организујемо у Требињу многе пјесничке светковине и књижевне сусрете који су већ постали традиционални“, истакао је Ћук.
Књижевно вече било је прилика да требињска публика ближе упозна вишедеценијски стваралачки пут Предрага Бјелошевића, његову поетику и књиге, али и да се подсјети на везу овог књижевника са Требињем, која траје готово пет деценија.
