Све је већи хаос на грчко-турској граници, због одлуке Анкаре да "широм отвори врата" мигрантима. Грчки званичници наводе да су спријечили око 10.000 миграната да пређу границу.

Migranti Turska Grčka.jpg (181 KB)

Турски предсједник Еџеп Тајип Ердоган и данас је поручио да Турска неће затворити границу са Европском унијом за сиријске избјеглице, пребацујући тако терет мигрантске кризе, првенствено грчким, а затим и властима осталих европских земаља. БиХ је посљедња балканска препрека на једној од двије могуће мигрантске руте, ка Европској унији.

Медији у Грчкој препуни су вијести и снимака на којима се види масовно "проваљивање" миграната на територију ове државе, а самим тим и ЕУ. Грчки Национални савјет за безбједност ситуацију оцјењује озбиљном пријетњом по безбједност Грчке.

- Национални савјет донио је више одлука. Као прво, нашу источну копнену и морску границу бране војне и безбједносне снаге у највећем могућем броју. Као друго, привремено суспендујемо пријем захтјева за визе и то ће трајати мјесец дана, а важи за све који улазе у Грчку илегално. Као треће, одмах ћемо враћати оне који уђу у Грчку илегално, и то у земљу гдје су стигли а нису регистровани - нагласио је Стелиос Пецас, портпарол грчке владе.

Полиција се, на граници, све чешће сукобљава са мигрантима, а током дана појавила се вијест да је један Сиријац упуцан и да је касније подлегао. Ова вијест одмах је демантована. Агенције наводе да је најмање 1.000 миграната стигло до грчких острва у источном дијелу Егејског мора.

- Рекли су нам да имамо 72 сата да одемо, да су нам врата отворена, дакле три дана. Многи су отишли - каже једна од бројних мигранткиња.

И док Грци поручују да ће се на све могуће начине изборити с новим приливом миграната, балканске земље додатно јачају заштиту својих граница. Из Међународне организације за миграције у БиХ упозоравају да се због појачане контроле у Хрватској, дневно у БиХ може очекивати и до 10.000 миграната.

- Мислим да мора бити заједничко рјешење Европске уније и западног Балкана, јер постоји већи број граница које мигранти пролазе прије доласка у БиХ - нагласио је Петер ван дер Еверерт, шеф Мисије Међународне организације за миграције у БиХ.

Да је до тог рјешења потребно доћи што прије, говори податак да 600 километара дугу, источну границу БиХ са Србијом и Црном Гором, уз припаднике Граничне полиције чува и 145 полицијских службеника МУП-а Српске који свакодневно прати ситуацију, као и СИПА и Дирекције.

- Важно је знати да, како бисмо покрили 600 километара границе, нама треба још 1.200 службеника. Гранична полиција ће учинити све што је у њеној моћи како бисмо што боље заштитили границу - истакла је Франка Вицан, портпаролка Граничне полиције БиХ.

Да предстоји тежак период када је ријеч о мигрантској кризи и да је крајње вријеме да земље региона тјешњом сарадњом покушају рјешавати проблеме, упозорава и предсједница Српске Жељка Цвијановић.

- Ако ви овај простор направите стационаром за мигранте зато што је Европа затворила ове границе, а није оне преко којих су дошли, онда то представља проблем. Али, ево видјели смо реакције које долазе из Грчке, биће много проблема нажалост, ово је опомена за све у регији да морамо тијесно сарађивати - поручила је Цвијановићева.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик упутио је писма предсједнику и премијеру Грчке у којима је упутио најискренију подршку за све напоре и активности које грчке власти спроводе у вези са најновијем таласом илегалних миграната.

- Штитећи границе Грчке, стали сте у одбрану не само граница Европске уније него и цијелог Балкана. Илегалне миграције са собом носе низ хуманитарних и безбједносних изазова и само заједничким одлучним активностима можемо да им одговоримо на адекватан начин - поручио је Додик.

Нови притисак миграната на врата Европске уније био је тема састанка хрватског и аустријског предсједника. Поручују да се Грчка и Бугарска, земље које чувају спољну границу ЕУ, не смију оставити на цједилу, али додају, остаје непознаница шта турска политика и Ердоган пуштањем миграната желе да постигну.

- Да ли турска влада жели још финансијке помоћи? Да ли желе другу врсту подршке? О чему се заправо ради? - пита Александер ван дер Белен, предсједник Аустрије.

Зоран Милановић, предсједник Хрватске, каже да ситуација није драматична као прије неколико година.

- Није 2015. година. Све се промијенило. Околности су се промијениле. Људи неће бити животно угрожени, а о другим детаљима ће се разговарати - тврди Милановић.

Фронтекс, у интерном извјештају, у који је имао увид њемачки лист Велт, очекује погоршање ситуације због масовног прилива миграната. У овој агенцији очекују да ће се притисак на спољне границе ЕУ интензивирати чак иако турске власти поново зауставе кретање миграната.