Београдски професор са Војномедицинске академије - наше горе лист који је, како би казали Херцеговци, „ваљао свакоме са ових крајева ко је до њега дошао“, проф. др Милош Дука, рођени Билећанин, дуго се “опирао“ да направимо разговор с њим, али, недавном Повељом општине Билећа, није могао избјећи разговор.

МИЛОШ ДУКА.jpg (239 KB)

Водећи се крилатицом свога краја „да лијева рука не зна када десна дарује“, професор Дука, који је све до недавно, док се није пензионисао, био начелник Одјељења за оралну хирургију Клинике за стоматологију ВМА Београд, каже да никада ни од кога није очекивао захвалност и да би се непримјерено било хвалисати оним што је урадио.

Одборници општине Билећа су, ипак, добро упознати са свим оним што је професор Дука радио за свој народ и у току рата, али и у послијератним временима када је можда теже било доћи у Београд на лијечење, па су једногласно донијели одлуку да он буде носилац овогодишње Повеље као појединац.

„Тешко је било за време рата, а најтеже свакако моме народу који је овде крварио, па је наша обавеза тамо у Србији била да смо доступни 24 часа дневно, како би на време збринули све оне који нам се јаве за помоћ, тако да су све моје колеге, било да су пореклом са једне или друге стране Дрине, несебично пружали помоћ. Потребно је рећи и то да се тако и данас ради.

Са друге стране, ја сам, схватајући своје порекло као додатну обавезу, настојао да помогнем и након ратног периода, макар и у оном сегменту да се пацијент прими, јер је било много тешко добити упут за Војномедицинску академију“, каже професор Дука.

ПОЛА ПОРОДИЦЕ У МЕДИЦИНИ

Професор доктор Милош Дука је као овогодишњи носилац Повеље општине Билећа, највећег појединачног признања ове општине које му је додијељено на свечаној академији Савиндана, крсне славе Билеће, био и почаствован и пријатно изненађен.

Овај Билећанин са београдском адресом је, како каже, градећи каријеру од Загреба до Београда,  увијек истицао своје херцеговачко поријекло и билећко село Засада, гдје је одавно обновио родитељску кућу и још увијек је надограђује и уљепшава.

академија у билећи.jpg (269 KB)

Са свечане академије у Билећи

На додјелу Повеље у Билећу дошао је са сином Стефаном, изванредним студентом стоматологије и сестрићем Стефаном који је већ стоматолог и власник најмодерније опремљене амбуланте ЗУ „Неодентал“ Требиње.

У овој амбуланти повремено ординира и његов ујак, изводећи специфичне захвате из области имплантологије и оралне хирургије, па смо се са њим и нашалили питањем - има ли ико у породици да није стоматолог, или медицински радник, с обзиром да је и кћерка Милица врло успјешан студент медицине, а покојни брат Слободан и синовац Огњен хирурзи.

„Има, наравно, супруга Сузана је ваша колегица, на РТС-у“, насимијао се Дука и додаје да су у његовој фамилији, генетски или случајно, бројни, врло респектабилни, здравствени радници.

„Додуше, има нас са различитим занимањима, економисти, правници, менаџери, професори, али некако се чини да је ипак здравствених радника највише, јер имамо и зубних протетичара, дефектолога, физиотерапеута, па је и мој покојни стриц Лазар био доста поштован медицински радник у Љубињу.

И ја сам волим да дјецу из наше породице, за коју видим да имају емпатију за људе и склоности медицини, усмјеравам и помогнем им да се баве овим предивним пословима који изискују и пуно одрицања и одговорности, али пружа и велико задовољство када видите да сте помогли човјеку“, каже он.  

Иако су и наши бројни политичари, руководиоци, естрадне звијезде, радили зубе, углавном имплантате, код професора Дуке, он сам се, како каже, држи љекарске етике и не прича много о својим пацијентима, јер су, како додаје, за њега сви исти и не издваја никога.

„Више волим када заиста помогнем људима, а то је највише орална хирургија, али ни о томе не треба пуно причати, осим студентима или младим колегама, искључиво без идентитета пацијента, само о специфичностима и различитим могућностима захвата који се предузимају“, каже професор.

Напомињући поново да није важно коме се помаже, макар то био и естетски захват којим се пацијенту помогне да има љепши осмијех, да учврсти своје самопоуздање, он додаје да је и ту једино важно да је пацијент задовољан.

Ипак, постоје и емотивни тренуци које љекари памте док су живи, па и он сам, иако не зна колико је операција и интервенција имао у каријери, једну посебно памти.

„Најемотивнија интервенција је била после рањавања пушком, где је разорена највећа површина лица, а уједно и носа, па сам морао да уграђујем мини имплантате у такозваној инфраорбиталној регији због ретенције зубне епитезе и вађење зуба и то једном малом дечаку са Kосова кроз носну шупљину.

Наравно, рад са децом ометном у развоју у општој анестезији је увек био изузетно емотиван и јако одговоран, али, знајући колико ће њима моја помоћ отклонити болове и побољшати квалитет живота касније - увек сам се радовао да и на тај начин обогатим своје стоматолошко искуство“, каже уз велике емоције професор Дука.

НАЈДРАЖЕ ПОХВАЛЕ ИЗ НАРОДА

Да су најискреније захвалности оне које долазе из народа и од обичног човјека потврдио је и доктор Дука, који каже да нигдје није чуо топлијих и искренијих ријечи захвалности као у својој Херцеговини.

Свјестан је, додаје, да су Херцеговци и велики говорници, али нису ласкавци и не знају бити неискрени, па и када је од њих доживљавао предбацивања добро их је схватао и трудио се да исправи замјерке.

Тако му је и Повеља из Билеће много значајна и то, како појашњава,  из два разлога – зато што су му почаст указали његови Билећани и зато што признање носи име великог српског светитеља и просветитеља, Светог Саве.

„Повеља ми много значи из два разлога – зато што носи име нашег великог просветитеља Светог Саве, што мени као вернику јако импонује, а тежина овога признања је још већа зато што долази од нашег народа, од мојих земљака, мојих Билећана, од којих ме иначе прати само лепа реч, а ову повељу сматрам круном те захвалности“, казао је проф. Дука.

Напомињући да је, од цјелокупног свога рада од преко двије деценије на Војномедицинској академији у Београду, добар дио поклонио лијечењу својих земљака, он додаје да је истовремено захвалан и цијелом овом колективу и својим радним колегама.

Они, како објашњава, никада нису правили питање око помоћи Херцеговцима који су имали и још увијек имају исти третман као и србијански осигураници упућени у ову установу.

Професор Дука додаје како је ово, у ствари, друго по реду признање којим  се Херцеговина одужила породици Дука за њихову хуманост.

„Прво признање је, у ствари, добио мој покојни брат, ратни хирург, доктор наука Слободан Дука коме је Невесиње постхумно даровало Плакету Светог Димитрија за лијечење болесних и рањених током цијелог рата, када је, не само на невесињском, него на свим ратиштима протеклог рата, све до Kосова, радио као ратни хирург“, присјетио се доктор Дука.

Тада је у Невесињу Плакету Светог Димитрија преузео Огњен Дука, син покојног „Доктора Слоба“, како су га звали сви Невесињци, а што је још занимљивије, овај младић је наставио очевим и стричевим стопама не само када је у питању занимање, него и хуманост, јер данас он представља спону пацијената Клиничког центра Србије и пацијената из Херцеговине.

„Ово некако треба да буде одуживање нашега дуга према завичају, а тако размишља сваки Херцеговац и Херцеговка са којим сам овде у Србији у контакту, јер, ако су они који су остали на старим огњиштима преузели на себе обавезу да очувају та огњишта, а знамо да су их бранили и сопственим животима, онда ми овамо, на којој год да смо позицији, на себе требамо преузети обавезу да помогнемо њима и њиховој деци.

То је, чини ми се, у Херцеговини одувек био као неки завет – помоћи своје, ма где они били, а нарочито помоћи своме завичају“, прича професор Дука, који је помоћ завичају схватио толико дословно да се труди и објекте из завичаја отргнути од заборава и зуба времена.

IMG_3107.JPG (350 KB)

У завичају обнавља стару школу

Будући да је прије неколико мјесеци отишао у пензију, сав новац који је тада добио као отпремнину и изостатак, уложио је у извођење грађевинских радова на реновирању његове некадашње основне школе у селу Засада, а прије тога је до свога села финансирао асфалтирање пута.

„Асфалт сам водио још док је у селу била жива моја мама Роса, а у реновирање школе улажем да своје детињство отргнем зубу времена, сећајући се и мога честитог учитеља Пека Вујовића који је још међу нама“, додао је професор Дука.

Поред „Медаље човекољубља“ коју је својевремено добио од Војномедицинске академије Београд, професор Дука каже да му је Светосавска повеља, међу бројним другим признањима, најдража управо из свих поменутих разлога...

 

БИОГРАФИЈА

20240130_091423.jpg (266 KB)

Доцент доктор Милош Дука, специјалиста оралне хирургије, иначе пуковник по чину, рођен је 10.01.1961. године, а Стоматолошки факултет Универзитета у Београду завршио је 1988. године.

Специјализацију из оралне хирургије ради од 1994 до 1997. на Војномедицинској академији Београд.

- 2002. Магистеријум из области имплантологије, ВМА, Београд,

- 2008. докторат из области имплантологије, ВМА, Београд.

Kретање у служби:

- 2011. Начелник Одељења за оралну хирургију Kлинике за стоматологију ВМА;

- 2009. Избор у звање доцента за предмет орална хирургија

- 2007 - 2011. Начелник Одељења за оралну хирургију Kлинике за максилофацијалну, оралну хирургију и имплантологију ВМА

- 2005. Начелник Одељења за истраживање и производњу заменика за кост, Институт за оралну трансплантацију и имплантацију ВМА

- 1997. Специјалиста орални хирург, Kлиника за стоматологију ВМА

- 1994 -1997. Специјализација из оралне хирургије, Kлиника за стоматологију ВМА

- 1991. Гарнизонска амбуланта Ваљево

- 1989. Војномедицински центар Загреб

Стипендије и награде:

- 2004. Медаља човекољубља

Усавршавање:

- 2010. Виши курс из “Аstra Tech“ имплантантног система, Београд

- 2006. Kурс из “SKY” имплантантног система, Нинберг, Немачка

- 2000. Kурс из “Brönемарк” имплантантног система, Линчепинг, Шведска

Предмет едукације:

- Предавач - Kурс континуиране медицинске едукације, Kосовска Митровица

- Предавач на предмету „Орална хирургија“ на Медицинском факултету - Одсек за стоматологију у Kосовској Митровици

- Школа резервних официра

- Kурс “Nobel-Bio Care” имплантантног система и “Straumann” имплантантног система, Kонгрес максилофацијалних хирурга, 2004.

Пројекти:

- 2010. Удруженост полиморфизма гена за цитокине са током и исходом периимплантитиса и пародонтопатија, ВМА

- 2010. Утицај проинфламаторних и имунорегулаторних цитокина на развој запаљењских процеса код хроничних периапексних лезија, ВМА

- 2006. Ефекат локалне примене плазме богате концентрованим тромбоцитима и вођене ткивне регенерације на зарастање кости код ране уградње денталних имлантата, ВМА

- 2002. Примена бупивакаина са и без вазоконстриктора у спроводној локалној анестезији код уградње БЦТ имплантата, ВМА

Чланства:

Српско лекарско друштво (СЛД), Балканско удружење стоматолога, Удружење стоматолога Србије, Стоматолошка комора Србије, потпредседник Секције за оралну имплантологију СЛД

Стручни радови и књиге

Аутор је 37 стручних радова из области имплантологије и оралне хирургије