Машина коју су направили Светозар и Далибор Басор има пет функција. Неке су сасвим практичне, а неке, бар за лаике, задиру у подручје фантастике. Иако је научна јавност позитивно оцијенила овај патент, на његову реализацију још се чека?!
СВЕТОЗАР БАСОР лаицима не може да објасни суштину патента који је добио признања стручњака. И раније, причао нам је о неким његовим функцијама. Како се привредници код нас углавном не интересују за производе домаће памети, јер је лакше увести туђе, и на њима остварити профит, Басор нас је замолио да нешто егзактнијим језиком изложи у чему је суштина патента кога потписује са својим унуком Далибором...
Његова машина направљен је, како сам каже, на основу формуле фреквенције...
- Број полова и број окрета је изворна формула фреквенције f = phn. Сама формула указује да се ради о точку на коме су постављени полови дуж полупречника точка. То значи да машина може бит генератор високих као и генератор ниских фреквенција. За високе фреквенције потребан је велики број полова што захтјева точак пречника неколико метара који се окреће великом брзином. Да добијемо фреквенцију од 15 kHz потребно је 300 полова који се окрећу брзином од 50 обрта у секунди. Зато сам направио точак пречника од 0,8 m који даје фреквенцију 50 Hz. Тада се открила још једна функција: да машина може бити механички претварач једносмјерног напона у наизмјенични
Како то функционише? - На улаз се поставе два акумулатора као извор једносмјерног напона или два поља акумулатора. На излазу добијемо наизмјенични напон импулсног облика фреквенције 50 Hz.
ОВА ФУНКЦИЈА машине деде и унука пријављена је као патент у Институту за интелектуално власништво БиХ и уписана у Регистар патената. Али от није све. Минијатурно издање оваквог строја који има пречник од 1 cm даје трећу функцију - машина је генератор ниских фреквенција од ½ Hz до 50 Hz.
- Ниске фреквенције – објашњава Светозар Басор - према предавању кристалографа и творца свјетлосне формуле Спасоја Влајића служе у човјечијем организму за пренос мисли од мозга преко вагуса, централног нерва, до срца. Једна мисао је једна фреквенција или боље речено: једна функција у организму одређена је једном фреквенцијом. Нестанак једне фреквенције значи нестанак једне функције или обољење једног органа. Нестанак једне фреквенције у организму не може се надомјестити никаквим лијековима, него само помоћу оваквог генератора
БАСОР подвлачи да је лијечење помоћу фреквенција примјењивао светитељ науке Никола Тесла...
- Зна се да је он излагао своје тијело фреквенцијама којим осцилују вируси и бактерије и тако изазивао резонанцију унутар тих организама која је доводила до разарања њихових опни без утицаја на остале ћелије у тијелу. Лијечење помоћу фреквенција у будућности, сликовито речено, биће толико ефикасно, да ће бити срамота бити болестан. Пошто су ниске фреквенције саставни дио сваког живог бића, значи да су фреквенције имале важну улогу у стварању живог свијета на земљи.
Машина деде и унука
ПРЕМА овим научним увидима, ниске фреквенције од 0,1 Hz до 10 Hz су најугодније фреквенције за људски мозак, али, ван овог домена, постоје и неугодне или штетне фреквенције које утичу на исправне функције мозга или изазивају опасне болести. Пошто су ниске фреквенције много продорније него високе, ниским фреквенцијама на велике даљине може се утицати на човјека и његово здравље. Ако се може утицати на здравље једне особе, онда може и на здравље читавог народа. Дјелује као крајњи футуризам или као научна фантастика, али стратегија на овим принципима није изван разматрања у научним институцијама.
- За потребе човјека или цијелог народа потребно је производити колико угодне толико и оне штетне, којом би се пресреле и поништиле фреквенције које долазе или из атмосере или од неког другог који има лоше намјере. Убијеђен сам да ово раде или су већ у некој мјери урадиле технолошки високоразвијене земље и тако штите или су већ заштитиле свој простор и свој народ.
Какво је фактичко стање ствари? Шта је данас могуће, а шта не?
- Генератор постоји - резимира Басор - потребно је одредит импулс струје и напона за ту фреквенцију и ровести на антену. Тада имамо готов систем.
МА КОЛИКО дјеловало невјероватно, Басор говори да машина има и четврту функција. Наиме, она је претварач наизмјеничног у једносмјерни напон...
- И у области електротехнике најболи резултати се могу постићи кад ове двије машине раде у пару. Првом машином наизмјеничну струју претварамо у једносмјерну гдје на једном излазу са строја добијемо позитивне полупериде сложене једну до друге, а на другом крају негативне полупериде, такође сложене једну до друге. Овако добијен једносмјерни напон није погодан за употребу те је потребно помоћу алтернативних извора електричне енергије попунит празнину између полуперида на који начин средњу вриједност напона подижемо максимално. Помоћу другог строја једносмјерни напон претварамо у наизмјенични импулсног облика и на тај начин ефективну вриједност напона подижемо на максималну вриједност наизмјеничног напона.
КАКО је ово лаицима тешко схватљиво, Басор објашњава рачунајући на разумјевање упућенијих...
- Овом методом, добијањем наизмјеничног напона импулсног облика имамо снагу система која је 50% већа него код напона синусног облика. Сада је снага P = UhI а код синусног облика износи P = 1/2 UhI. Kад одбијемо губитке на строју од неколико процената и снагу на покретању, добијемо више од 40% снаге односно енергије.
ПЕТА ФУНКЦИЈА машине откривена је недавно. Састоји се у томе да се овом машином “може извршит модулација наизмјеничног импулса полупериде наизмјаничног напона или стална модулација једносмјерног напона”... Подсјећам, уз помоћ Удружења иноватора источне Херцеговине ова машина је промовисана и представљена привредницима и научној јавности. На сајму иновација у Београду 2005. године, под називом “Механички претварач једносмјерног напона у наизмјенични импулсног (правоугаоног) облика”. Тада, овој иновацији је припала златна медаља.
Од тада, Басори настоје да за свој патент заинтересују привреднике, међутим, и поред јавног признања, нико не показује интерес за производњу.
И деда и унук знају разлоге. О подршци “домаћој памети” и моћи увозних лобија отворено се говори на свим нивоима. Међутим, бројни патенти, као што је овај са потписом деде и унука, и даље чекају да уђу у производњу.
Н. МАРИЋ
