Свако јутро, уз кафицу, у требињским кафићима, главна тема је посао у Дубровнику. И тако, већ пар мјесеци. Нагађа се колико Требињаца тренутно живи и ради у Дубровнику, а колико их свако јутро одлази у 30-ак километара сусједни град у Хрватској и враћа се у поподневним сатима кући у Требиње. Такође, могу се чути информације о висинама зарада, које су, за поједина радна мјеста, чак двоструко па и троструко веће.

Очигледно су на помолу нове економске миграције. Јер је чињеница да квалификовани радници из Хрватске одлазе за Западну Европу, или даље, а послодавци из те земље мањак радника надомјештају ангажовањем радне снаге из БиХ и Републике Српске.

И док се колоне на граничним прелазима Иваница и Бргат формирају, свако јутро, из правца Требиња, једна Снежана је направила супротан корак.

Двадесетшестогодишња Дубровчанка, Снежана Попадић, дошла је у Требиње први пут у септембру 2018. године. Пријавила се на курс за фризера у Фризерској академији „ФАИПА“. Пошто је добила диплому фризера, у жељи за додатним знањем, завршила је и курс за шишање код Николине Кудуз и Љубише Стањевића. Међутим није имала довољно искуства за самосталан рад. Стога је, прича нам, отишла у Фризерски салон „Блам“ да се распита за праксу.

„Како се Академија распала, негдје на половици семестра, одлучила сам остати у Требињу и одрадити праксу. То ми је био план, како бих, кад се вратим дома, за почетак радила с неким фризером, а сан ми је да отворим сопствени фризерски салон“, започиње наш разговор дјевојка која је рођена, одрасла и школовала се у Дубровнику и наставља да нам објашњава како се обрела у Фризерском салону „Двије шмизле“ у Требињу док велики број наших суграђана иду тражити посао у њен родни град.

„Са Драженком сам ступила у контакт преко сусједе Косе. Заправо сусједа ми је споменула салон „Блам“. Код њих сам пошла тражити за праксу, а како је код њих било попуњено, Марина, власница салона је контактирала Драженку и договориле смо се да јој помажем како бих научила занат. Код Драженке сам већ трећи тједан. И супер ми је. Ма одлично. Уосталом, сви који знају Драженку, знају да код ње и може бити само добро и опуштено. И околина ме супер прихватила. Овдје око нас су све кафићи са јако пуно запослених, са свима сам остварила позитивну комуникацију. Искрено, нисам доживјела никакву непријатност“, тврди ведра и насмијана Снежана.

Драженка Милић, власница  Фризерског салона „Двије шмизле“ нам потврђује Снежанине ријечи.

„Марина Спаравало, власница фризерског салона 'Блам' ме је контактирала и рекла да једна јако фина и пристојна дјевојка тражи посао. Заправо, почетница је па би радије да буде помоћни фризер и да се истовремено обучава. И тако је Снежа дошла код мене. Фино смо се уклопиле. Радимо. Дружимо се. Немам замјерки на њен рад“, истиче Драженка Милић коју смо питали и шта кажу Требињке, а шта Дубровчанке кад дођу на фризуру и упознају Снежу.

„Прво, не могу да вјерују. Ни једне ни друге. Искрено, буду у шоку. Мада изненађење је сваки пут било толико позитивно да је прешло у одушевљење. Прво је испитују. Постављају милион питања и тек кад им Снежа све објасни и чим је упознају и схвате колико је драга и позитивна особа, у салону настане још љепша атмосфера“, видно задовољна сарадњом са Снежаном, закључује наш разговор Драженка Милић, која је по нашим сазнањима, једини требињски послодавац коме је неки Дубровчанин закуцао на врата и затражио посао.

Напуштамо салон, у коме се већ створио ред, уз опаску да се може десити да у Требињу остане заувијек, Снежа је кроз раздраган осмијех рекла: „Видјећемо!“

Јелена ДАНИЛОВИЋ/ Глас Требиња