Довољна је била моделарска секција, коју је у његовој основној школи водио професор Неџад Фазлиновић, да обећа себи да ће кад тад правити бродове. Ни мање ни више него оне најпознатије попут Баунтија или Дубровачке галије. Биле су то шездесете године минулог вијека, а дјечачка занесеност моделима и макетама историјских бродова тињала је све ове деценије у нашем суграђанину Жарку Бијеловићу.

brodovi-zarka-bijelovica.jpg (44 KB)

Чекао је погодан тренутак и кренуо. Отприлике прије двадесетак година. Од тада овај насмијани шездесетседмогодишњак за своју душу, израђује макете познатих бродова. И то све ручно. Ђеља. Стрпљиво и прецизно, јер макетарство није за нестрпљиве, за оне који желе зарадити и који мјере вриједност готовог "производа" бројем радних сати.

„Сјећам се 73. године. Одмах послије војске нашао сам у новинама нешто као пројекте бродова. Издавала их је 'Техника' из Пуле. И сад имам коверту ђе ми је била Санта Марија. Оригинал слика и скица. Купио сам тада и Дубровачку галију, Баунтија, Санта Марију, Констатиона... и сачувао. Према тим скицама, много година касније, из Београда наручио сам пројекат. Радим према тим пројектима, али сваки дио ђељам ручно. Бургијица к'о длака од косе да би провукао конце, а то мене чини. Ја у том уживам. Разумијеш. Ту почивам. То је мени разонода“, започиње наш разговор Бијеловић, а непрестани осмијех краси његово лице. Ни густи бркови не могу сакрити задовољство, али и понос док прича о правим ремек дјелима. Његовим рукама створеним.

Свјестан је овај супруг, отац и дјед да се данас сви ти дијелови, до најистнијих детаља, могу наручити па врло брзо и саставити у макету. Међутим, по сопственом признању, њему то ништа не значи.

brodovi-zarka-bijelovica-2.jpg (94 KB)

„Тај материјал је фурнир, а ја радим са липом и буковином. Јарболе правим букове, а од липе су ми летвице. Лично бирам дрво и почнем мало по мало. Прво труп, који се ради од шперплоче, а кад је завршен труп онда се то лијепо причврсти и залијепи и наставе се лијепити летвице. Свеједно је да ли радиш прво прамац или крму, јер кад дођеш до тога и кад труп направиш у оригиналу, све остало само дограђујеш, зидаш на то“.

Рад са јарболима и једрима, овај надасве духовит човјек описује ријечима: „Џемпер би неко исплео колико конца на овај један брод ставим. А конац користим онај за вез, само разних дебљина. Једра правим од платна. Све ја то сам штрицкам и шијем. Имам једну машиницу. И обрубе направим, али једра не стављам на јарболе док их не уштиркам!“, објашњава нам процес израде до најситнијих детаља.

И ту опет почиње смијех. Онај заразни. Смије се, оно искрено дјетиње, Жарко на помен штирке. Каже нам да још увијек користи рецепт из основне школе, са оних Фазлиновићевих секција.

Овај Требињац каже да израда макета великих димензија, какве су његове, изискује труд и рад. Напомиње да све мора бити пропорционално. Прича и да макету треба обојити. И боје говоре много, јер је циљ направити што тачнију макету тако да се за бојење једара сналази на разноразне начине. Најчешће користи кафу и тоз.

„Од подрума у згради сам направио радионицу за грубе радове, а овако финесе и мало префињеније волим да радим у стану. Кад мало треба ошмирглати, оно, да доћераш неки лик како ти одговара, ја прострем чаршаф да не пада прашина по стану, а жена опет негодује, али ја знам да је то њој симпатично иако, признајем, праши на све стране!“, наставља у веселом тону Бијеловић и помало жали што му млађи син нема мало више времена да се посвети овом хобију, јер како рече „и њему баста“. Жао му је што се и моделари и макетари на нашем подручју могу избројати на прсте једне руке.

„Нико од млађих да загризе!“

За све ово вријеме, Жарку је посебан изазов Дубровачка галија. До сад је израдио три.

brodovi-zarka-bijelovica-3.jpg (38 KB)

„Сви се бродови раде на истом принципу само рецимо код галије имаш весла. Тридесет весала и клупице ђе су робови сиђели и веслали. Тако да сваки брод има нешто своје и ти детаљи чине брод вриједним. Сваки детаљ има своју љепоту. И зато некад мјесецима посматрам оригиналну слику брода како бих уочио што више детаља“.

Сем три галије, направио је Жарко Бијеловић и четири Баунтија (тренутно ради пети, оп. аут.), четири Санта Марије..., а у питању су макете висине од 45 до 60 центиметара.

Кад заврши неку макету највећа му је сатисфакција реченица: „Алал ти око!“, упућена од стране најближих те комшија и пријатеља. А кад ће почети да прави нови то се никад не зна. Као ни који ће то брод бити.

„Правим паузе, јер ја то не радим професионално. Радим из љубави и кад ми на ум падне. Кад ме ухвати носталгија, узмем и ђељам... То не радим што морам већ из чистог задовољства. Уживам у томе. Узмем олово па га излијем па правим оне мале куглице па урезујем за канап па бушим рупице,... али то мене чини... Том задовољству равног нема. Ма чисто задовољство“.

И баш на том задовољству могу многи да му завиде. Јер Жарку Бијеловићу је задовољна душа. Он је одласком у пензију закорачио у један нови свијет. Њему добро знан и дуго сањан. Свијет који га чини срећним. Материјално недовољно вреднованим, али онај осмијех што толико титра испод бркова нема цијену, а представља, како Жарко сам рече, чисто задовољство!

 

УМЈЕТНИЧКО МОДЕЛАРСТВО

Жарко Бијеловић је отишао и корак даље па је почео да прави и бродове у боци. Објашњава нам да је то умјетничко моделарство за које тек треба имати челичне живце.

„У зависности од врсте боце, користим различите пинцете. Убацујем дио по дио. Лијепим један за други. Тешко је, јер стакло некад зна да превари. Треба добро оцијенити. Израда брода у боци траје много дуже“.

 

ПОБУНА НА БРОДУ БАУНТИ

Дубровачка галија је за Жарка изазов због енормно великог броја детаља, али због историје и филма који је снимљен по истинитој причи, Баунти је његов фаворит. Да подсјетимо, 28. априла 1789. године у Тихом океану, у близини Тонге, догодила се побуна на броду Баунти. Побуњена посада на челу са замјеником заповједника Флечером Кристијаном ушла је у кабину заповједника Вилијама Блига и под оружјем га извела на палубу. Од укупно 44 човјека на броду, 19 их је подржало побуњенике, 22 су остала вјерна Блигу, док су двојица била неутрална. Побуњеници су присилили Блига и 18 његових људи да се укрцају у чамац и оставили су их усред океана. Блиг и његова посада у чамцу дужине само седам метара превалили су невјероватних 6.710 километара за 47 дана, све док нису дошли до цивилизације на острву Тимор. У међувремену су побуњеници отпловили с Баунтијем на Тахити по жене и стоку. Узели су 11 жена, укључујући једну с бебом. На крају су завршили на острву Pitcairn (јужни дио Тихог океана) гдје су организовали живот.