
Данас се широм свијета обиљежава Свјетски дан пице, једног од најпопуларнијих јела које већ деценијама спаја различите културе, укусе и генерације. Тим поводом, разговарали смо са Драгишом Бојанићем, младим али искусним пица-мајстором и власником пицерије „Ћивидале“ на Главној улици, у Требињу.
Бојанић је као дјечак одселио у Италију, земљу која се сматра постојбином пице, и тамо заволио посао којим се данас бави.
„Занат сам стекао у Италији, радио сам као пица-мајстор шест година и одлучио сам да се вратим у Требиње “, каже Бојанић, додајући да се у свијет пице упустио сасвим непланирано.
„Тражио сам неки додатни посао и запослио сам се у једној пицерији у Ћивидалама. Посао ми се свидио и тако је све почело“, наводи Бојанић.
Говорећи о тајни добре пице, наглашава да је тијесто њен најважнији дио.
„Kључ добре пице јесте тијесто – добро брашно, мало квасца и дужа ферментација. Идеално би било 48 сати“, објашњава он.
Додаје да је и једноставност пресудна:
„Једноставан умак, парадајз и со – и то је то. Италијани кажу да је златно правило добре пице мање састојака. Што мање састојака, пица је укуснија“, истиче пица-мајстор.
Kада је ријеч о укусима Требињаца, дилеме нема.
„У Требињу се највише наручује каприћоза, она је дефинитивно побједник, Требињци је обожавају. Одмах иза ње је маргарита“, истиче Бојанић.
Kао трећу по популарности у овом локалу издваја специјалитет куће - пица Ћивидале, са коцкицама кулена, горгонзоле и мало пора, што јој даје јединствен укус.
За оне који желе да се опробају у припреми пице у кућним условима, савјет је јасан – без компромиса када су у питању основне ствари.
„Kвалитетно тијесто, мање састојака и висока температура су кључ. Брашно би идеално требало да буде тип 0 или 00, са 11,5 до 13 одсто протеина“, поручује Бојанић.
Иако су јела слична пици припремана још у античким временима, Напуљ у Италији сматра се пријестоницом пице, јер је управо тамо у 18. вијеку отворена прва пицерија, која и данас ради и свједочи о дугој традицији овог омиљеног јела.
Свјетски дан пице обиљежава се 9. фебруара, а настао је као неформална иницијатива љубитеља овог јела широм свијета, с циљем да се ода признање пици као једном од најраспрострањенијих и највољенијих гастрономских симбола.
Посебан значај овај дан добио је 2017. године, када је УНЕСКО умијеће напуљских пица-мајстора уврстио на листу нематеријалне културне баштине човјечанства, чиме је потврђено да пица није само брза храна, већ дио културног идентитета и традиције.
