На подручју Требиња живе 23 припадника ромске националне мањине, у осам домаћинстава, међу којима је осморо дјеце. Иако је већина породица стамбено збринута и има приступ социјалној и здравственој заштити, неповољне материјалне прилике, отежано запошљавање и нередовно школовање дјеце и даље представљају значајне изазове, истакао је за Радио Требиње Војин Мрдић, менаџер Службе за социјалне услуге у Центру за социјални рад Требиње, поводом Свјетског дана ромског језика, који се обиљежава 5. новембра.
Према његовим ријечима, међу припадницима ромске заједнице двоје је старије од 65 година, док се један члан, због здравствених проблема, налази на лијечењу ван Требиња
Мрдић наводи да су материјалне потешкоће и проблеми са запошљавањем међу најчешћим изазовима са којима се суочавају ромске породице.
„На подручју града један припадник ромске заједнице стално је запослен у предузећу 'Комунално' Требиње, док још двоје или троје повремено обављају послове у овом предузећу. Остали средства за живот углавном обезбјеђују сакупљањем секундарних сировина. Један од проблема је и то што поједини припадници заједнице, када се запосле, тешко задржавају посао. Забиљежен је и проблем просјачења једне ромске жене, тако да се ова појава не може приписати цијелој заједници“, навео је Мрдић.
Када је ријеч о стамбеним условима, истиче да све ромске породице, осим једне, имају ријешено стамбено питање.
„У сарадњи надлежних институција и тадашње Општине Требиње, 2009. године изграђено је пет стамбених објеката за збрињавање ромске популације, док су 2012. године, у сарадњи са Министарством за људска права и избјеглице БиХ, изграђена још три објекта, у која су усељене три ромске породице. Скоро сви припадници ромске заједнице користе и услуге Народне кухиње, а топли оброци им се достављају на кућне адресе. Припадницима ове заједнице доступна су сва права из области социјалне заштите под истим условима као и осталим суграђанима“, појаснио је Мрдић за Радио Требиње.
Посебну пажњу, према његовим ријечима, потребно је посветити образовању ромске дјеце, јер, упркос настојањима школа и Центра за социјални рад, проблем нередовног похађања наставе и даље постоји.
„Улажу се напори да сва ромска дјеца буду укључена у образовни процес, али дио њих наставу не похађа редовно. На школовање утичу различити фактори, међу којима су образовни ниво родитеља, њихови ставови према образовању, али и рано заснивање брачних заједница. Ипак, имамо и позитиван примјер једног припадника ромске заједнице који је успјешан студент Правног факултета, што може бити подстицај и другим младима да наставе школовање. Тренутно нема ромске дјеце укључене у предшколске установе, јер је дио њихове културе да дјецу одгајају у породичном дому“, истакао је Мрдић.
Говорећи о значају Свјетског дана ромског језика, Мрдић наглашава да очување језика, традиције и културног идентитета има важну улогу у равноправном укључивању Рома у друштвени живот.
„Очување ромског језика и културног идентитета представља један од кључних темеља успјешне социјалне укључености Рома. Његовање сопственог идентитета није препрека интеграцији, већ начин да се припадници ове заједнице оснаже и укључе у друштвене токове са позиције равноправности и самопоштовања. Роми у Требињу свој језик углавном користе у међусобној комуникацији, док са осталим суграђанима говоре српским језиком. Предрасуде и дискриминација према Ромима у нашем граду нису изражене као у појединим другим срединама, ромске породице овдје живе генерацијама, суграђани их познају, са њима сарађују и повремено их ангажују на различитим пословима“, рекао је Мрдић.
Сарадњу Центра за социјални рад са ромским породицама оцјењује као добру, наглашавајући да запослени у овој установи познају свако домаћинство, редовно их посјећују и пружају им подршку у складу са њиховим потребама.
„Посебни програми намијењени искључиво ромској заједници тренутно не постоје, али њени припадници остварују права из система социјалне и породично-правне заштите под једнаким условима као и остали становници Требиња. Центар им пружа подршку и приликом обиљежавања значајних датума за њихову заједницу“, навео је Мрдић.
Као приоритете у побољшању положаја Рома издваја спречавање раног напуштања школовања, менторску подршку, стипендирање и јачање сарадње са образовним установама, али и активности које би допринијеле лакшем запошљавању и задржавању радних мјеста.
Мрдић посебно истиче податак да су сви припадници ромске националне мањине на подручју Требиња, укључујући и дјецу, уписани у матичне евиденције, да посједују лична документа и имају пријављено пребивалиште.
„Охрабрује чињеница да су сви припадници ромске заједнице обухваћени обавезном здравственом заштитом. То је веома значајно за остваривање њихових основних права и побољшање укупног положаја“, поручио је Мрдић.
Свјетски дан ромског језика обиљежава се 5. новембра, с циљем очувања и промоције ромског језика као важног дијела културног идентитета ромског народа, али и подизања свијести о значају равноправности, образовања и друштвене укључености ромске заједнице.
