Постоје мјеста која нису велика по својим улицама, него по срцима људи који њима пролазе. Мокри Долови су једно од таквих мјеста. Човјек овдје схвати да се величина не мјери каменом ни зградама, него руком која се пружи другоме када му је најтеже.
Од вечерас па до недјеље, на овом терену неће се бројати само голови и поени. Бројаће се погледи пуни наде, дјечији осмијеси, стисци руку и кораци људи који су дошли да покажу да ниједна борба није усамљена док постоји заједница.
Велики хуманитарни турнир, који окупља рекордан број учесника, посвећен је двогодишњем Василију Буквићу из Требиња. Сав приход од манифестације намијењен је његовом лијечењу, а сваки човјек који буде дио ове приче оставиће траг који се не може измјерити новцем.
Један од организатора, Ђорђије Нинковић, каже да је све почело као жеља да спорт окупи људе око добра. Данас је та жеља прерасла у покрет.
Програм почиње вечерас турниром у баскету 3x3 за дјечаке и дјевојчице до 15 година. Након групне фазе слиједе елиминације, потом турнир у малом фудбалу, шаховско такмичење и велико финале у недјељу, које ће бити завршено концертом бенда „Kругови у житу“ и Вука Милојевића.
У овом тренутку пријављена је 211 екипа, а очекује се да ће их бити још. Али број није оно што ову причу чини великом. Великом је чине људи који долазе из различитих градова, породице које одвајају дио свог времена, спортисти који поклањају свој труд и дјеца која тек уче да је највећа побједа она у којој сви добијају.
Током сва четири дана уз терен ће бити постављене донаторске кутије, штандови са храном, пићем, мајицама и књигама. Одржава се и хуманитарна аукција дреса Стефана Миљеновића кошаркша Црвене звезде који је дио каријере провео у Леотару, поклоњеног управо за ову прилику. Све што буде прикупљено биће усмјерено ка једном циљу – да Василије добије нову прилику.
Човјек често помисли да су велика дјела резервисана за велике људе. А онда дође на овакво мјесто и схвати да свијет мијењају сасвим обични људи. Они који не питају колико ће дати, него колико могу помоћи. Они који разумију да доброта никада није мала када долази из искреног срца.
Можда ће се у недјељу угасити рефлектори и утихнути навијање. Терен ће поново остати исти, а лопте ће чекати неке нове утакмице. Али оно што се овдје роди неће отићи заједно са посљедњим звиждуком. Остаће у људима, као тихо сазнање да ниједно срце није само док друго срце куца за њега.
И можда је управо у томе смисао свега. Не да побиједимо једни друге, него да заједно побиједимо равнодушност. Јер човјек је највећи онда када постане нада другом човјеку.
