Гост јутарњег програма Радио Требиња данас је била Љиљана Чичковић, директор фонадције „Женски центар“, са којом смо разговарали о начинима помоћи нашим суграђанима који се боре са психичким проблемима, поготово након недавних злочина у Србији, али и како ова фондација помаже женама жртвама породичног насиља.
Она каже како су у „Женком центру“ хтјели да учине оно што они могу и да помогну људима да се изборе са тешким ситуацијама, па су отворили два броја телефона на које наши дуграђани могу да добију психолошку помоћ.
„Хтјели смо да допринесемо и помогнемо онако како ми можемо, тако да је наша организација, због актуелних дешавања, ставила на располагање два броја телефона 065/461-437 и 065/992-553, како би дјеци и родитељима који не знају да се носе са осјећајима бијеса, љутње, анксиозности, пружили бесплатну помоћ. Позивима на те бројеве, сви којима је то потребно могу да разговарају са дипломираним психолозима који ће им помоћи да се на адекватан начин носе са тешким емоцијама“, наводи Чичковић.
Она истиче како до сад ниси имали ниједан позив и да им се људи јављају у склопу осталих видова помоћи, али да је код нас још увијек срамота тражити психолошку помоћ, због мишљења да ће бити стигматизовани и означени у друштву.
„На нашој интернет страници постоји и СОС апликација, преко које они које жртве породичног насиља могу да затраже помоћ. Не морају, уколико не желе, да контактирају 'Женски центар', већ могу да сами изаберу неку од преосталих 12 организација из цијеле БиХ које су им на располагању, да пријаве насиље и добију психо-социјалну или правну помоћ“, истиче Чичковић.
Kако нам је рекла, сваки облик насиља (емотивни, економски, физички...) прати и психолошко насиље, а када говоримо о породичном насиљу, жртве су обесхрабрене.
„Насиље је посљедњих година подигнуто на виши ниво, па долази до тежих тјелесних повреда чак и убистава. Људи су отупили, изгубили емпатију и зато се дешавају екстремне ствари. Иначе, насиље у породици није нови феномен, дуги низ година је распрострањено широм свијета, а за рјешење овог проблема, поред законодавног облика, кључну улогу има и средина те превенција“, каже Љиљана Чичковић.
Kада говоримо о помоћи жртвама породичног насиља, кључан је смјештај у сигурне куће, каже директор „Женског центра“.
„Није у питању само обезбјеђивање простра за боравак жена и њихове дјеце, већ су таквим установама добија психолошка помоћ, како би се преживљена траума превазишла. Потребно је вријеме да се сагледа ситуација и преузме живот у своје руке, да жена научи како да ријешава проблеме. Недавно смо имали састанак са градоначелником као и са људима који ће нам помоћи у званичној камапњи прикупљања додатних средстава за изградњу сигурне куће, а која ће трајати током јуна и јула. Град је већ обезбиједио 50.000 KМ, земљиште и инсфраструктуру за градњу објекта, а ХЕТ бесплатно израду пројектне документације. Сљедећи корак је, уз приупљање додатних средства, да се распише тендер и затим слиједи прва фаза изградње, а планирано је да радови буду завршени у наредних годину дана, да би се коначно, у 19. години постојања “Женског центра“ ријешио проблем сигурне куће“, каже директор фондације.
Она наводи како су нас све погодила недавна дешавања у Србији и да то треба да буде сигнал да се тргнемо, погледамо људе око себе и питамо да ли им треба помоћ.
„Људи у Херцеговини су обично препоносни да би рекли како су у проблему, било психичком, финансијском или неком другом, зато их треба обићи, понудити разговор, а кроз разговор и помоћ. Један од добрих начина подршке потребитима је умрежавање, односмо да се, кроз сарадњу приватног сектора, вјерских заједница, спортских клубова и мјесних заједница, повежемо са онима којима је помоћ потребна. Баца се много хране, гардеробе, а нисмо свјесни људи у потреби, посебно у сеоским срединама. Млади из средњих школа могли би једном мјесечно да обиђу руралне крајеве, да купе лијекове, понесу намирнице и да за то добију потврду да су учествовали у друштвено корисном раду, што и њима може касније користити“, истиче Чичковић.
Она нам је рекла како је на округлом столу поводом Међународног дана породице у Требињу, наведено да је данашња породица у лошој позицији.
„Велики је број развода, не само због насиља, за коју треба да постоји нулта толеранција, већ и због ситница. Млади брзоплето улазе у брак и брзо се разводе, због незрелости, неспремности за промјене и не схватања шта је заправо брачна заједница. Потребно је покренути савјетовалиште за младе брачне парове, у којем би учили о брачном животу и одговорном родитељству. Данас се због ситница растурају породице, јер партнери нису спремни да ускладе потребе и жеље, нити да дијете ставе испред сопствених потреба. Често то у суштини нису лоши родитељи, али су неусклађених размишљања и превеликих очекивања од брака, а неспремни да се одрекну дотадашњег начина живота. Обично касно постају свјесни, а до тада су већ дјеци разорили сигуран дом, јер су лако одустали“, наводи Чичковић.
Љиљана Чичковић је у разговору подсјетила да „Женски центар“ пружа психо-социјалну подршку, да има организовано економско савјетовалиште те задругу за производњу смокава и маслина, која ће проширити мрежу својих коопераната. Она позива све, којима је то потребно, да искористе капацитете и програме подршке, како би олакшали себи, а онда ће корист имати и цијела заједница.
Разговарала Биљана Медар.
