Матуранти Средње музичке школе у Требињу своје матурско вече прославиће у суботу, а завршетак школовања обиљежиће и матурским, односно завршним концертима. О томе како је изгледало школовање у двије средње школе, шта их је одвело у свијет музике и гдје настављају образовање, у Јутарњем програму Радио Требиња говориле су матуранткиње Марија Зиројевић и Теодора Ковачевић.
Иако су четири године упоредо похађале Гимназију и Средњу музичку школу, кажу да би им било жао да су морале да се одрекну било које од њих.
„Заиста и музичка школа и гимназија имају неке своје чари и много ми је драго што сам успјела за ове четири године да их откријем. Љубав према музици је дефинитивно преовладала на крају, али гимназија ће ми остати у јако лијепом сјећању“, каже Теодора.
Марија истиче да је било напорних дана, али да су друштво, љубав према школи и музици све олакшавали.
„Када дође тај дан да смо од јутра до мрака у једној, па у другој школи, заиста буде напорно, али ту се некако друштво испреплете и просто баш лијепо буде. Жао би ми било да смо напустиле једну или другу школу“, истиче Марија.
Љубав према музици код Марије је, како каже, почела врло спонтано, кроз пјевање.
„Мени је увијек била присутна љубав према пјевању. Од малена сам вољела и музику и помало плес. Једно јутро је мама сазнала да је отворен упис у музичку школу, питала ме зашто не бих дошла мало ту да пјевушим и сасвим спонтано, након прве године припремног разреда, уписала сам и флауту. Одатле креће моја прича“, прича Марија.
Теодора је, с друге стране, одрасла окружена музиком, а иако је у почетку жељела гитару, животни пут ју је одвео ка виолончелу.
„Своју прву гитару добила сам са три године. У музичку школу сам хтјела да упишем гитару, међутим није било мјеста. Када сам чула да има отворено мјесто на виоли и виолончелу, некако сам одабрала виолончело и заиста се никад нисам покајала. Дефинитивно мислим да, да сам уписала било који други инструмент, не бих наставила даље школовање“, каже Теодора.
Обје наглашавају да је у музичком образовању изузетно важан однос са професорима. Марија истиче да су њихове професорице биле више од наставника.
„Ми смо стварно те среће да музичка школа није само обична средња школа гдје је стриктно однос ученик–професор. Могу да тврдим и за Теодорину професорицу и за моју професорицу класе Неду да су нам биле више пријатељице него професорице. Наравно, биле су и строге и било је потребно вјежбање и усавршавање, али у музици је јако битно да се човјек просто гледа изнутра, јер ми стварамо нашим тијелима и нашим душама“, каже Марија.
Теодора додаје да је подршка професора често била пресудна.
„Било који час, када год бих дошла уморна из гимназије, моја професорица Јана би ме питала да ли је све у реду. Прво бисмо попричале и саслушала би ме увијек. Човјек се онда лакше осјећа и дефинитивно љепше свира и ствара“, истиче Теодора.
Иако их чека матурско вече, ове матуранткиње већ су окренуте новим изазовима. Обје планирају да наставе школовање на музичким академијама, Марија у Новом Саду, а Теодора ће покушати да упише академију у Београду или Бањалуци.
Прије тога, очекују их и наступи у Требињу. Маријин матурски концерт биће одржан 9. јуна у Музеју Херцеговине, Теодорин 11. јуна, такође у Музеју Херцеговине, са почетком у 20 часова, док је завршни концерт Средње музичке школе планиран за 12. јун у Културном центру Требиње.
Будућим ученицима који размишљају о упису у музичку школу поручују да се труд увијек исплати ако постоји љубав.
Разговарао Дарко Куртовић.
