На Међународном конкурсу у оквиру пројекта „Дани словенске писмености“, прва мјеста за ликовно-калиграфске радове на тему „Кад је Свети Сава био мали“ освојиле су Јелена Стајчић и Ана Максимовић, ученице из Требиња, којима је ментор била Ивана Хрњез, вјероучитељица.
Организатори конкурса, Српско одјељење међународног фонда духовног јединства народа, Храм Светог Саве и Православно спортско удружење „Свети Срб и ја“, за ауторе првонаграђених радова у августу ће реализовати петнаестодневно путовање на Крф, а Књижара “Свети Данило Хумски” је требињским ученицама поклонила по књигу.
Јелена Стајчић, која је други разред средње школе, каже да је још у основној завољела умјетност лијепог писања, а представила нам је и свој рад.
“Кроз цијелу основну школу сам вољела умјетност, цртање и писање, а с калиграфијом сам почела у седмом или осмом разреду и одмах је завољела. У првом разреду средње школе почела сам да шаљем радове на конкурсе и већ те године сам, на истом овом конкурсу, освојила прво мјесто и отишла на Крф, гдје ми се јако допало. Наставила сам да пишем, поново сам побиједила и поново освојила путовање. С обзиром да је ове године тема била ‘Кад је Свети Сава био мали’, одлучила сам да изаберем неки цитат из ‘Житија Светог Саве’, прочитала сам житије од Теодосија Хиландарца и нашла цитат који се савршено уклопио у тему”, навела је Стајчић.
Ани Макисмовић, ученици седмог разреда Основне школе ”Вук Караџић”, ово је други конкурс и прва награда везана за калиграфију.
“Више ми значи сама награда као признање за труд и рад, него путованје на Крф, због којег сам, наравно, пресрећна. Не бавим се толико дуго калиграфијом, али сам заиста доста вјежбала и уложила много времена, тако да ми је ово велика награда. Рад који сам писала на задату тему је заправо пјесма од двије строфе коју сам преписала и нацртала разне орнаменте. А што се тиче мојих почетака, код куће сам имала калиграфска пера, која је купила моја мама и која ме у почетку уопште нису занимала. Међутим, одједном су ми постала занимљива, заинтересовала сам се и са мамом истраживала на интернету. Нашла смо разне стилове писања, почела сам да их изучавам и тако сам завољела калиграфију”, појаснила је Максимовић.
Јелена је у себи помирила и практичност медицинара и њежну умјетничку душу.
“Сви у породици волимо умјетност и на неки начин се бавимо неком врстом умјетности, а и моја сестра се, док је ишла у школу, бавила калиграфијом. Након што су прошле године видјели мој награђени рад, и доста ученика у мојој школи је почело да се занима за ову врсту лијепог писања руком те да шаљу радове на конкурсе. Иначе, с обзиром на моју љубав према умјетности, многи ме, поготово професори, питају како сам се одллучила да упишем Медицинску школу. Једноставно, поред умјетности, медицина је још једна моја велика љубав и планирам да то буде моје занимање у будућности. С друге стране, умјетност је увијек било нешто што ме мотивише и што волим да радим у слободно вријеме, тако да сам одлучила да ми то буде хоби”, прича наша талентована суграђанка.
Ана нам није рекла коју средњу школу ће да упише, каже да ће то још увијек остати мала тајна, али нам је открила како се постаје калиграф.
“За почетак се увјежбавају основни примјери, по неколико страница. То је преписивање, али не само техничко, него треба да се уживи приликом преписивања, да се то воли, тачније да се уопште воли калиграфија. И онда, преписујућу, вјежабајући, гледајући друге рукописе, може се постићи доста тога. Рекла бих да, ко има жељу, ко се труди и ради и то воли, може све да постигне, можда у мањој мјери од неког ко је талентован, али уз труд и рад може сигурно далеко догурати. У калиграфији има поприлично много фонтова, али ја највише волим 'устав', јер ми се највише допада, али док пишем и сама осмишљавам неке дијелове слова, правим разне комбинације, како би све изгледало што љепше и оригналније, али морамо да се придржавмо правила, дакле треба и да изгледа лијепо и да буде исправно. Трудим да будем своја али да то што радим има смисла. Додала бих да смо сви ми калиграфи, јер сигурно су сви некада пожељели да напишу честитку и потрудили се око тога. То је већ калиграфија”, истакла је награђена ученица.
А Јелена је додала шта је још неопходно да би неко био добар калиграф.
“Потребна је велика смиреност и посвећеност, калиграфи који се дуго баве овом вјештином лијепог писања, најбоље знају колико се напредује током година и колико се развија калиграфски рукопис. Фонт којим ја пишем и који највишe волим такође је 'устав', тако да када видим прави, оригинални рукопис, писан овим фонтом, трудим се што више да и мој буде једнако лијеп”, навела је Јелена.
Наше саговорнице су нам рекле и нешто више о конкурсима везаним за такмичења у калиграфији.
“Има доста конкурса, не толико код нас, више у Србији и другим државама, а вољела бих да их и овдје буде, на примјер колико и литерарних”, каже Ана, а Јелена се надовезује:
“Неки конкурси су ограничени на Србију, али поједини, попут овог на којем смо сада учестовали, су међународни и на њих се приајвљују дјеца из разних држава. Кокурси крећу када почне школска година, тако да још увијек не знамо који ће бити објављени и какви ће бити наши сљедећи радови за такмичења, али ми се бавимо калиграфијом и ван школе, тако да се и тренутно бавимо неким радовима”.
Награђене ученице су истакле да посебну захвалност дугују свом ментору Ивани Хрњез, за коју су рекли да им је много помогла савјетима и била велика подршка, а која је од организатора конкурса награђена захвалницама за посвећеност у педагошком раду са талентованим ђацима и за труд и пожртвовање у раду ментора.
Младе умјетнице калиграфије су изразиле велику захвалност и црквеној књижари за награду, јер су за њих, с обзиром да путују на Крф, симболично, изабарали књигу која се бави Првим свјетским ратом.
Подсјетимо, поред Јелене Стајчић, на конкурсу у оквиру пројекта “Дани словенске писмености”, прошле године су на тему "Чувајмо божију творевину” награђени и требињски ученици Лидија Берковић и Тадеј Перишића, обоје за литерарне радове.
Са Јеленом и Аном разговарала је Биљана Медар.
