Ни хемофилија, ни проблеми који су га приковали за колица, а затим за штаке, нису спријечили младог Требињца Марка Спаића да остварује своје снове. Упркос многим препрекама које је живот ставио пред њега, он храбро иде кроз живот.
Наиме, како прича за "Независне новине", да болује од ријетке и опаке болести хемофилије утврђено је када је имао три године, а болест је наслиједио од мајке.
Због хемофилије и повреда кољена, скочног зглоба и кука једно вријеме је био и у колицима.
"Био сам тада везан за колица, јер није било лијека у држави. То је било од 2007. до 2011. године и онда су почели да долазе ти лијекови. Имао сам срећу, јер су моји доктори били ангажовани, па су ме пребацили на новије лијекове и онда сам могао радити рехабилитацију, јачати мишиће и ноге како бих стао на штаке. Опоравак је био све бољи и бољи", истиче Спаић.
Међутим, и поред свега што би човјеку отежало живот, Марко није дао да га омете. Новац који му је био потребан за контроле и одласке до болнице сам је зарађивао продајући предмете које је сам израђивао. Након тога, запослио се као таксиста.
"Сувенире сам правио и продавао. Тако сам зарађивао за себе, за трошкове пута до болнице и назад. И када сам још мало ојачао ноге, запослио сам се у таксију. Увијек ме је привлачило да возим. Изашли су ми у сусрет, прихватили су ме у таксију. Прије седам година је то било, већ седам година радим. Сад сам у call централи, већину времена у канцеларији, међутим, изађем и да возим такси када је потребно или када ми досади у канцеларији", говори он за "Независне".
Снагу за превазилажење свих препрека, како истиче, црпи у својој позитивности и ведром духу. На посустајање уопште не помишља, како каже, наставља даље.
"Такође, моја породица и пријатељи ме подржавају у свему, да гурам напријед. Видим свијетлу будућност. Медицина напредује, надам се свему најбољем. На посустајање не помишљам уопште", каже Спаић.
Своју борбу са хемофилијом преточио је и у стихове, па је тако снимио пјесму "Никад нећу стат'", а на друштвеним мрежама броји више од 10.000 прегледа.
"Првобитно је настала прича коју сам написао, онда је ту причу прочитао мој друг који је свирао гитару и рекао је да се од тога може направити и пјесма. Затим сам је преправио и написао стихове и снимио аматерски пјесму. То је видио директор једне фармацеутске компаније, који ми је понудио да финансира видео и музику, ја сам пристао и тако је настала пјесма", присјећа се Спаић.
Своју борбу наставља, јер како кажу стихови његове пјесме, "добио је битку, али добиће и рат". Колица му више нису потребна, као ни двије штаке. Сада, како говори, ходати може и уз помоћ једне, а око куће и по кући чак и без обје.
"Моја порука свима који се боре као и ја јесте да не посустају никада, да увијек може боље, да вјерују у себе. Иду нека боља времена, медицина напредује. Треба ведро размишљати", закључује Требињац за "Независне новине".
