Требиње је домаћин 49. Међународне конференције о заштити и коришћењу вода, у организацији Српског друштва за заштиту вода из Београда, Хидроелектрана на Требишњици и Електропривреде Републике Српске.
На дводненој конференција „Вода 2020“, у четири тематске цјелине, биће представљна 73 научна рада из области коришћења и заштите вода, чији су аутори стручни радници из земаља региона, али и Италије и Аустралије.
Предсједник организационог одбора Драгослав Бањак истиче да је у питању један од најзначајнијих научних скупова који су одржани у нашем граду у протеклих неколико деценија.
Додаје да је потпуно приридно што је Требиње одабрано за домаћина овог скупа, с обзиром на то да је вода најзначајнији ресурс на подручју Требиња и Херцеговине, а да је у сливу изграђени хидросистем одличан примјер вишенамјенског коришћења и заштите вода у карсту.
Вишенамјенско а одговорно коришћење водног ресурса и јесте кључно питање са којом се суочава струка. Управо такви концепти, напомиње Бањак, заживјели су и на подручју хидросистема Требишњица, гдје се вода користи - за водоснабдијевање, у хидроенергетске сврхе, за спорт и рекреацију, али уз поштовање свих мјера како би се сачувао њен квалитет.
„То је једини начин на који ми можемо да се дружимо са водом. У доњим дијеловима слива Требишњице вода је најподложнија загађивању, због узводних насеља и недовољно квалитетно урађеног канализационог система на цијелом простору, што има утицај на квалитет воде. Веома је значајно што у нашем хидросистему постоји билећка акумулација, која има толико запремину вода да има одређено својство пречишћивача узводних токова“, истиче Бањак.
А само квалитетна вода је ресурс јер да би имала и употребну вриједност – вода мора имати и заштићен квалитет – напомиње секретар Српског друштва за заштиту вода Александар Ђукић, додајући да је у том погледу у Херцеговини ситуација добра, али и да се увијек може поправљати.
„Што се техничких мјера тиче, односно захватања и пречишћавања отпадних вода, у Требињу су оне спроведене до нивоа како су то налагали ранији прописи а сада се ради на иновирању тог постојења. Билећа је недавно отворила постројење, али друга насеља немају то ријешено - што мора бити приоритет у будућности. Херцеговина није густо насељено подручје због чега притисак људских активности на водне ресурсе није претјеран, али то не значи да је неком дозвољено да загађује некажњено“, напомиње Ђукић.
Душко Вујовић, руководалац Сектора за управљање производњом и водама у Хидроелектранама на Требишњици, истиче да је хидросистем Требишњица у првом реду конципиран са хидроенергетском намјеном, али су током развоја воде слива доживјеле висок степен вишенамјенског коришћења - од водоснабдијевања, наводњавања, до узгоја рибе.
„Требиње је сигурно данас једино у Европи са 85% компактних обрадивих површина под наводњавањем. Сматра се да се у свијету наводњава негдје око 15% обрадивих површина, са којих се добија око 70% укупне пољопривредне производње. У БиХ је наводњавање обрадивих површина негдје на нивоу 1%“, напомиње Вујовић.
Притом, у погледу мониторинга и заштите квалитета воде, додаје Вујовић, водопривредни систем Требишњица опремљен је и лабораторијом за физичко-хемијске и биолошке анализе, те у континуитету прати квалитет вода на цијелом сливном подручју.
