ТРЕБИЊЕ │ Град Требиње одбацује као неприхватљиву иницијативу Владе Републике Српске да се преиспита постојећа расподјела средстава од хидроакумулација између Требиња и Билеће, која двије локалне заједнице убирају по Закон о коришћењу природних ресурса у сврху производње електричне енергије.
Ово је данас закључено на састанку радне групе Градске управе, која је требало да се одреди према иницијативи ресорног министарства у Влади РС из 2015. године - да Град Требиње именује свог представника у владину комисију за рјешавање проблем дуговања за електричну енергију билећког „Водовода“, након чега би, како је речено, било отворено и питање расподјеле средстава од хидроакумулација.
„Ми смо становишта да је то прије свега политичка иницијатива. Дуговања 'Водовода' Билећа немају никакве везе са Законом о коришћењу природних ресурса у сврху производње електричне енергије. С друге стране, покушај да се мијења постојећа формула расподјеле тих средстава нема упорише ни у домаћем ни у међународном праву. И наш закључак је да ми не пристајемо ни на какву промјену постигнуте расподјеле на штету Требиња. Дио који припада Требињу може бити само већи“, рекао је за Радио Требиње након састанка радне групе градоначелник Требиња Славко Вучуревић.
Од је додао да је другим закључком затражено од Владе РС да се испоштује резолуција Савеза општина и градова РС - да се ова законска наднокнада повећа са постојећих пола на један фенинг по произведеном киловат-часу електричне енергије.
„Трећи закључак је да ћемо ми на сваки начин помоћи да се рјешавају проблеми локалних заједница у Херецеговини, али у складу са законом и постигнутим договорима и обавезама, а никако политичким иницијативама – да се на штету Требиња рјешавају проблеми у неким другим општинама“, истакао је Вучуревић, додајући да би данашњи закључци требало да буду потврђени и на сјединици Скупштине града.
Марић: Нова расподјела морала би да буде на штету Билеће
Јово Марић, предсједник стручне комисије која је прије више од деценије утврдила постојеће рјешење расподјеле средстава од хидроакумулација, истиче за Радио Требиње да по домаћем и међународном законодавству и пракси право на надокнаду за потопљено земљиште постоји само од производње електране на тој хидроакумулацији, а не и низводних хидроелектрана у систему.
Он је појаснио да је Билећа по томе имала право само на надокнаду из производње „Требиња 1“, а да је тада тражила и дио из осталих низводних електрана, због чега је стручна комисија, тражећи компромис, изашла у сусрет билећким захтјевима прихвативши и оно што није пракса у свијету.
„Дакле, тада је Билећи признато право и на дио низводне производње, у мјери колико акумулација утиче на њено повећање, а пропорционално потопљеном земљишту ове општине у Билећком језеру. Практично, Требиње се још тада одрекло дијела свог колача у корист Билеће. Свака нова расподјела морала би ићи на штету Билеће“, истиче Марић.
Р.С.
