Служењем помена у Цркви Светог Лазара, полагањем цвијећа на спомен-обиљежју „Браниоцима Требиња“ и свечаном академијом, у Требињу је данас достојанствено обиљежен Дан Требињске бригаде Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.
Тринаести јул за Требињце није обичан датум у календару, то је дан сјећања на погинуле саборце, дан бола и поноса, али и дан када је прије 34 године одбрањено Требиње и заустављена снажна офанзива хрватских снага на крајњем југу Републике Српске.
У требињској Лазарици, храму који је постао мјесто сабирања успомена и молитве за погинуле борце, служен је помен свим припадницима Требињске бригаде који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.
Након молитве, представници Града Требиња, Борачке организације, некадашњи команданти и саборци, чланови породица погинулих бораца и бројни грађани положили су цвијеће на спомен-обиљежје „Браниоцима Требиња“.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић поручио је да свака бригада има своју историју, али да само ријетке јединице постану симбол части, истрајности и жртве читавог народа.
„Ратни пут Требињске бригаде остао је упамћен по храбрости, дисциплини и одговорном извршавању задатака. Њени припадници настојали су да своју дужност обављају часно, у складу са војничком етиком и правилима ратовања, чувајући углед јединице којој су припадали“, рекао је Ћурић.
Он је подсјетио да је кроз Требињску бригаду прошло око шест хиљада бораца и нагласио да се у Одбрамбено-отаџбинском рату исход није мјерио бројношћу и снагом непријатеља, већ величином светиње која се брани.
„Симболика видовданске и косовске жртве била је присутна и међу борцима Требињске бригаде. Није било важно колика сила пријети, већ колико је свето оно што браниш“, поручио је градоначелник.
Он је додао да жртва погинулих бораца представља један од темеља савременог идентитета Требиња и обавезује институције да наставе са јачањем подршке борачким категоријама.
Посебне емоције изазвало је обраћање ратног команданта Требињске бригаде Славка Жарковића који је подсјетио на јулске дане 1992. године, када су борци ове јединице успјели да зауставе напад далеко бројнијег и технички опремљенијег непријатеља.
„Тог 13. јула сломљена је нападна моћ елитних јединица Хрватске војске. Требињска бригада бројала је око шест хиљада људи и бранила фронт ширине од 80 до 100 километара, а у појединим тренуцима и дужи од тога. То је било далеко изнад свих војних стандарда и правила која смо учили у војним школама“, истакао је Жарковић.
Према његовим ријечима, посебан значај за одбрану имало је и то што је командно мјесто бригаде било смјештено непосредно уз прве борбене линије.
„Када су команданти били уз своје борце, дијелили исту опасност и исту неизвјесност, то је додатно јачало морал јединице“, нагласио је Жарковић.
Он је подсјетио да су Требињском бригадом командовали генерали Божидар Прстојевић, Радослав Зубац и пуковник Богдан Ковач, који су дали немјерљив допринос планирању и организацији одбране овог простора.
Осим одбране Требиња, Требињска бригада је, по наређењима команде Херцеговачког корпуса, у више наврата формирала борбене групе које су помагале другим јединицама широм херцеговачког ратишта, али и на другим дијеловима Републике Српске.
Цијена слободе била је велика. У ратном путу Требињске бригаде живот је положило око 260 бораца, док је више од 800 рањено. Некадашњи припадник Требињске бригаде Небојша Ратковић каже да су године рата биле изузетно тешке, али да воља за одбраном града никада није довођена у питање.
„Било је тешко, било је рањавања и погибија, али смо успјели да сачувамо наше Требиње. Хрватске снаге су нападале овај град, а ми смо га одбранили. Некада смо са шест хиљада бораца држали и до 130 километара линије фронта“, рекао је Ратковић.
Слична сјећања подијелио је и некадашњи борац Србољуб Шкеро који је подсјетио да су се резервисти Војске Републике Српске супротставили професионалним и елитним јединицама Хрватске војске.
„Испред нас су биле прва, друга и четврта гардијска бригада Хрватске војске. Ми нисмо били професионалци већ резервисти који су бранили своје куће, породице и завичај. Издржали смо и сломили њихову офанзиву, посебно тог 13. јула на Влаштици“, истакао је Шкеро.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Милован Гагић нагласио је да су три основна задатка организације очување Републике Српске, његовање историје и традиције и брига о борачким категоријама.
„Ако истину о рату и жртви не пренесемо на млађе генерације, онда нисмо урадили довољно. Посебно ме радује што сам данас видио велики број дјеце на обиљежавању“, рекао је Гагић.
Он је указао и на потребу системског рјешавања проблема са којима се сусрећу борци, посебно када је ријеч о здравственој заштити и материјалном положају.
Предсједник Скупштине Градске борачке организације Требиње Петар Вуковић истакао је да је током прошле и прве половине ове године различите видове помоћи добило више од 220 бораца.
„Помоћ је пружана кроз финансијску и материјалну подршку, организацију превоза, лијечења и бањске рехабилитације. Наставићемо да будемо ослонац онима који су стварали Републику Српску“, поручио је Вуковић.
Свечана академија, одржана у част припадника Требињске бригаде, завршена је поруком да се жртва палих бораца никада не смије заборавити.
Јер, за Требиње 13. јул није само датум из прошлости. То је дан када су борци стали испред свог града и рекли да даље нема.
Дан када је одбрањено Требиње.
Дан који обавезује генерације које долазе да чувају сјећање на оне који су своје животе уградили у слободу Херцеговине и Републике Српске.
