„Нека ваша храна буде лијек, а лијек ваша храна“, рекао је Хипократ. Ако на ову тезу надовежемо и ону Марка Твена да се окуси не рађају него стварају, увиђамо да се обје тврдње, с пуним правом могу односити на инстаграм страницу „Стварање укуса“, наше суграђанке Иване Јокановић, наставнице физике у основној школи „Вук Караџић“ Требиње. Дјевојке која, водећи се здравим стиловима живота и жељом да мотивише друге, са пуно пажње, а превасходно много љубави, више од четири године креира овај инспиративан кутак.
Ивана Јокановић
Некадашњој изузетној спортисткињи, која иза себе има деценију и по кошаркашаког стажа, здрави оброци и такав стил живота увијек су били примарни дио свакодневице. Изучавајући шта са чим спојити, како у кухињи тако и изван ње, одговоре често проналази у физици, науци коју изразито воли па има могућност да је примијењује и у хобију, који је, каза нам, настао спонтано, као резултат животних изазова и својеврсних прекретница.
„Многи физику доживљавају као баук, али ако се мало боље замислимо, она објашњава све око нас. Кад уђем у кухињу то је лабораторија термодинамике, бављење спортом може посложити било коју једначину кретања, дакле то је механика. Занимање за физику довело ме у учионицу, а рад у просвјети, са дјецом, мој је примарни позив и, заиста га не бих мијењала. Инстаграм страница је хоби у коме уживам, са жељом да подстакнем друге да је однос према храни важан. „Стварање укуса“ резултат је неких мојих животних околности. Здрава храна је увијек била дио мене, као и кошарка. Кад сам отишла на факултет, спортски интензитет је опао, пуно сам учила и у једном тренутку добила сам дијагнозу инзулинска резистенција - преддијабетично стање. Нисам знала шта је то и почела сам да истражујем, какве су моје нове навике, шта треба да радим да тај дисбаланс који није једноставна ствар, доведем под контролу. Након што сам успјела, то ме навело да озбиљније уђем у свијет здраве хране и властита искуства подијелим са другима јер, никад се не зна, коме и на овај начин, то може помоћи“, уводи нас Ивана у њен кулинарски свијет.
ЖКК Леотар 03, из Иваниног кошаркашког албума
Свијет који вуче коријене од дјечијих дана, захваљујући баки, изврсној куварици, а осим тога, рече нам, оној која је љубав на овај начин умножавала. Јер храна и јесте љубав, посебан начин да се драгим и важним људима покаже колико нам значе. Управо тај зачин оно је што карактерише и Иванин рад. Колико квалитет састојака, толико и посвећеност сваком, и најситнијем детаљу у презентацији.
„Бака је била мајстор у кухињи, с тим, што је за разлику од мене, припремала углавном нашу традиционалну храну. Знам да је љубав према мени исказивала спремајући ми све што бих пожељела и то је нешто што се заувијек памти. С обзиром на мој спортски дух и здраве приступе животу на сваком пољу, потпуно природно је било да се оваквом врстом хране и бавим на својој страници. Поред здравих навика и исхране, садржај чини и мотивација. Трудим се да оним што презентујем, људе и подстакнем да нам здравији начин живота треба постати свакодневица и да сви, онолико колико можемо, требамо да радимо на том пољу“.
Иако се у посљедњој деценији прилично прихвата поимање здраве исхране и обраћа више пажње на квалитет намирница које конзумирамо, још увијек има оних који помен здраве исхране поистовјећују са нечим прескупим и презахтијевним. Да то нужно не мора бити тако, доказ је управо инстаграм страница „Стварање укуса“ на којој је могуће пронаћи прегршт укусних рецепата, спремљених са свим доступним и приступачним састојцима.
Са друге стране, све што се с љубављу ради, са собом носи и ону посебну енергију, која не може остати непримијећена. Обострана реакција, или како то Ивана уз смијех образлаже - Трећи Њутнов закон.
„Све што се ради с љубављу прави је пут. Највећи комплимент управо ми је када људи то код мене препознају. Имам неколико послова и трудим се колико могу да страница буде што љепша и да разбијам предрасуде да је здрава храна безукусна. Није и не мора да буде. За вријеме васкршњег поста представљала сам и идеје за здраве посне оброке, а ту су и многи други лагани и једноставни, а притом здрави и укусни рецепти“.
„Идеје ми дођу спонтано. Како у почетку, тако и сада. Прво што сам објавила било је неко слано јело, а назив странице дала је моја другарица, пејзажни архитекта. Још једна изузетна пријетаљица, Тања, која цијелим бићем вјерује у мене и ту је увијек да ми помогне, креирала је лого. Породица ми је бескрајна подршка, главни дегустатори свега што спремим. Надам се да ће страница временом да задобије љепши изглед, радим на томе, имам прегршт замисли“.
Да би имала кредибилитет и на овом пољу дјеловања, уписала је Академију за здраву храну и суплементацију, коју ускоро треба да заврши, чиме ће постати и сертификовани међународни савјетник у овом подручју.
„То ће ми бити додатни вјетар у леђа да се хобију још боље посветим и развијам нове идеје. Волим да радим полако, темељно да све буде онако како треба. Човјек учи док је жив и не требамо бити сујетни да кажемо да нешто не знамо. Академији сам се прикључила online. Имамо озбиљне професоре са Медицинског и Природно-математичког факултета са подручја Србије, Црне Горе и Хрватске, од којих можемо много да научимо. Свиђа ми се тематика, жељела сам да попуним неке празнине и побољшам саму себе у спремању хране. Размишљам да једна од идеја којој би се посветила буде и инзулинска резистенција јер добијам приличан број порука баш на ову тему“.
КОМПЛИМЕНТИ КОЈИ СЕ ПАМТЕ
„Кошарку сам играла 15 година, са тимом била на многим државним првенствима, освајали медаље од пионира до сениора. Та емоција на терену, наша узбудљива путовања и такмичења оно су што се не заборавља. Прије три године сам престала активно да играм, али овај спорт и све моје пријатеље заувијек носим у срцу. Здрава исхрана и спортска активност остале су до данас и преточиле се у хоби „Стварање укуса“. У почетку су то били рецепти, затим видео клипови и, временом сам, поред здраве хране, садржај конципирала и на здраве навике и тренинге, пошто и сада свакодневно вјежбам у теретани, а од ове године сам кренула на бокс. Примарно сам наставник физике и, искрено, са покретањем инстаграм странице нисам ништа нарочито очекивала, а данас ми је пуно срце када ми људи кажу да су примијенили мој рецепт. Посебно ме дирну ученици када ме питају гдје могу пронаћи намирнице за јело које сам објавила. Запратили су страницу и често ми кажу да су пробали неко од јела. Мени је то предивно. Нема љепшег комплимента од спознаје да одрасли, а посебно дјеца прихватају здраве животне навике!“
Шта год одлучила, вјерујемо да ће реализација замишљеног бити не само лијепа већ и поучна, што можемо назвати још једном изражајном цртом Иванине личности, евидентном и кроз њен рад са дјецом, са којима се осим физике, бави и другим, за њих важним питањима. Тако је лани са својим ђацима организовала Кошаркашки турнир, који је ове године прерастао у праву спортску манифестацију – Први Васкршњи хуманитарни турнир „Баскетом против зависности“, одржан на Велики понедјељак, 21. априла.
Са Васкршњег хуманитарног турнира „Баскетом против зависности“
„Предајем великом броју одјељења у школи у Полицама, имам и разредништво, и са својим ђацима често суботом, некад и након часова, по њиховој жељи играмо кошарку. Прошле године смо спонтано организовали такмичење на нивоу школе „Вук Караџић“ и скупили извјесну суму новца. Е, ове године, захваљујући подршци Фондације „Свети Вукашин“, чији сам дио, али и подршци мојих колега, свих дивних људи, а нарочито предивних требињских основаца, покренули смо ову, много лијепу причу у којој је учествовало 180 такмичара. Пресрећна сам што је одзив дјеце био велики, што смо све успјели да реализујемо и што сам мојим ђацима испунила прошлогодишње обећање да ћемо турнир подићи на виши ниво. Успјели смо да скупимо и извјестан новац, како бисмо помогли двије породице. Мени су та дјеца извор идеја, велика инспирација и они су ме снагом њихове жеље навели да се игра кошарка и да заједно покренемо и остваримо овако дивну и племениту идеју!“
ПЕТИЦА ЗА ЉУДСКОСТ
„У учионици се правила знају. Неопходно је међусобно поштовање и уважавање, а оцјена је најмањи проблем. Битно је бити човјек, и томе, уз физику, учим дјецу. И они заиста јесу добра дјеца. Видјело се то када сам припремала хуманитарни Кошаркашки турнир, колику жељу су имали да помогну, да дођу чак и ако је прољетни распуст. 30 дјевојчица је волонтирало, а пријавило их се много више, остајале су послије школе да све припремимо, долазиле и за вријеме распуста, а онда сви на васкршњи понедјељак. И сви су добили петицу јер су савладали најважнију животну лекцију - људскост!
Препознали су да хуманост и здрави стилови живота вриједе. Моји ученици су формирали и екипу „Стварачи укуса“, што ме посебно дирнуло и одушевило! За себе мислим да сам обичан човјек који само ради оно што воли. Хвала свим основцима, волонтерима, мојим ученицима на које сам поносна јер су показали спремност да помогну другоме, свом директору који је дао зелено свјетло и колегама у школи. Хвала свим добрим људима који су ми пружили руку помоћи и подржали ову хуманитарну и спортску манифестацију и онима који су били ту од старта - Фондација „Свети Вукашин“ и отац Милош Мандић и Никола Ђурасовић. Без свих њих ово не би изгледало овако. Надам се да се видимо и сљедеће године у још већем броју!“
Да љубав и посвећеност помјерају границе, ово је још један примјер. Сходно томе и потврда да највише вриједи само оно што се срцем ради. Зaто нам је јасно и зашто је позивом просвјетног радника толико опчињена.
Са својим ученицима: "Рад у просвјети не бих мијењала"
„Бескрајно ме испуњава рад са дјецом, а код мене је то и породична црта, деда ми је био учитељ. С друге стране, ту је и љубав према физици јер је мој отац врстан математичар. Ђаке учим да је путем физике могуће јасније схватити свијет који нас окружује, упућујем их да размишљају и овај предмет не доживљавају као страшан, како се обично интерпретира. Мислим да човјек кад нешто воли и има довољно покретачке енергије, а уз подршку породице, у мом случају која ми много значи, може много тога постићи. Важни су добра организација, дисциплина, труд и рад те вјера у бога и већ нам постављене божије путеве да их слиједимо достојно његове замисли. Вјера ми олакшава животне раскрнице и увијек ме враћа на прави колосијек“.
Са хором „Света Анастасија“
Уз бројна интересовања, Ивана је већ 12 година и члан хора „Света Анастасија“, још једног хобија коме се предаје с душом. Кад све сагледамо, од кошаркашких корака у клубу ЖКК „Леотар 03“, првог солисте женског оркестра Гимназије „Јован Дучић“ под палицом професора Пера Бокића, физике и Природно - математичког факултета Универзитета Црне Горе, до просвјетног, хуманитарног и рада на профилу „Стварање укуса“, прешла је приличан пут. Њена мисао водиља да је важно помоћи и мотивисати друге је очаравајућа, што нам изнова сугерише да се све најљепше ствари увијек догађају спонтано. А спонтано је све оно што долази из срца. Зато имамо привилегију да кроз визију ове младе наставнице физике, уживамо у изузетној кулинарској, али и свакој, њеном искреном љубављу, креираној причи!
.jpg)
