У Галерији Музеја Херцеговине вечерас је приказана традиционална вокална пракса Требиња и околине као један од елемената нематеријалног културног насљеђа који вијековима уназад упућује на идентитет локалне заједнице.
Гости вечери биле су пјевачке групе „На камену камен” и „Јасен”, које су извођењем традиционалних пјесама свог краја употпунили ово вече.
Павле Паовица, етномузиколог је рекао да су овом приликом пјевачке групе из Требиња изводиле старије двогласно пјевање „на глас”, ганге и новије двогласно пјевање „на бас”, такозвани бећарац.
„Ове пјесме су важне јер су нематеријално културно насљеђе и сматрам да не смијемо дозволити да се оне забораве на било који начин и изгубе своју егзистенцију. Ганге можемо највише чути на приватним окупљањима типа крсних слава, славља која се одржавају унутар домаћинства. Младима је ова пјесма прихватљива, али доста мање јер долазе неки нови музички жанрови. Присутни су само одређени музички облици, док одређени се са времена на вријеме што рјеђе појављују, али се надам да то неће бити тако у будућности“, истакао је Паовица.
Симо Радић, музејски педагог каже да се пјесме ганге и бећарац пјевају у свечаним пригодама, када су славе, свадбе, весеља, обично кад се нађе моменат за предах и опуштање.
„Бећерац је пјесма која је карактеристичана за Војводину и Славонију али се он удомаћио и у херцеговачким крајевима у Поповом Пољу, Требињској шуми и Бобанима. То су пјесме које су шаљивог карактера, нису дуге, разговјетније су него ганге и шаљу неку поруку“, навео је Радић.
Овај догађај је организован у сарадњи са Развојном агенцијом Града Требиња, а у оквиру пројекта EMOUNDERGROUNDS из програма ADRION.
