Свако од нас у себи носи неки таленат. Неко их има више, неко мање, само је питање да ли ће своју склоност ка нечему испољити или не. Да ли ће тој страсти дозволити да се изрази у пуном облику. Једна таква жена, која без дилеме, живи сваки дјелић својих талената је Дубравка Мићуновић, професор енглеског језика и књижевности у пензији. Неко чија је животна авантура одавно почела. Могли бисмо рећи откада је спознала властито биће и све оно што се у том бићу крије.

dubravka.jpg (260 KB)

Живи пуним плућима, а у вјечитој потрази за љепшом свакодневицом, надахњује свакога ко је познаје. Бавила се и бави се разним инспиративним стварима па за пензионерске дане каже да јој никада није било забавније као сада. Њен дух је неуморан. Препун радости, позитивног погледа на све што је окружује, пасије за непрекидним истраживањима која веома лако, таква каква јесте, претаче у несвакидашње облике и форме.

Похађала је музичку школу и свира клавир, у гимназијским данима почела а до данас наставила своју љубав према фотографији, упоредо његујући дар за сликањем уљем и акрилом на платну. Већ 10 година је члан градског хора „Трибуниа“, а како нам са осмијехом рече, престала је да броји године колико је дуго учлањена у требињску библиотеку. Иако у пензији, страствена је и када је ријеч о планинарењу и уживању на мору, а и даље је активна као преводилац, што јој је било занимање у требињској Индустрији алата. Као заљубљеник у изучавање енглеског језика и културе имала је прилику да и ову своју страст испољи кроз позив професора, будући да је 12 година била ангажована као асистент на Факултету за производњу и менаџмент Требиње.

Међутим, ово су само комадићи једне комплексне личности, чија унутрашња снага и енергија, као да су дочекале прави тренутак да се испоље у свом пуном облику. Јер, оно по чему је у Требињу Дубравка специфична су њене ручно рађене лутке, такозвани гноми, добро познати широм свијета, посебно у Скандинавији, одакле и вуку вишевијековну традицију. Идеја да их израђује родила се спонтано, из жеље да некога ко их је пожелио, једноставно обрадује. И попут свега што у животу урадимо из чистог чина љубави, настану најљепше и уникатне креације.

02.jpg (484 KB)

„Прошле године пођем да купим гноме желећи да их дарујем, али закључим да су ми скупи. Загледам их мало и схватим да бих могла сама да их направим. Никада прије нешто такво нисам радила. Заинтересовало ме како се израђују. Све нађем на интернету, узмем иглу и конац и кренем. Наравно, урадим их по своме и то комплетно ручно, без љепила, што ми се не свиђа јер ми није довољно креативно“, са осмијехом нам прича ова надахњујућа жена.

И тако је кренуло њено путовање неком новом инспиративном акцијом. Не само откривање традиције и љепоте значења коју гноми са собом носе, него и чаробности креирања ових малих вилењака у шармантне и задивљујуће украсе.

„До сада сам израдила неких осам пари гнома, пошто увијек правим мушке и женске заједно и тако их поклањам. За себе сам оставила пар који чува моје огњиште јер гноми, према скандинавској традицији, представљају чуваре огњишта, среће, здравља, мира у кући, добрих домаћина. Некада су се доносили као поклони за Божић и углавном их и праве у тим црвеним бојама са каро дезенима“.

Али, изузев зимских, гноми се израђују и за остала годишња доба, тако да постоје прољетни, какве је Дубравка већ правила, па чак и љетни у јапанкама и купаћим костимима, који су, додаје, њен сљедећи изазов. С обзиром на непресушну инспирацију коју има, вјерујемо да ће и варијанта њених љетних гнома са хладног сјевера Европе, једнако претходним које је сашила, добити сву топлину и њежност након што их маштом и вјештим рукама савршено обликује и декорише.

01.jpg (524 KB)

Јер, уникатни гноми из Дубравкине колекције потпуно су чаробни. Ови шармантни патуљци, сваки на свој начин бајка је за себе. „Срећоноше“, како их још називају, заправо су незамјенљиви украс у дому широм Европе. Са шеширићима спуштеним до носа, који им прекривају очи и готово цијело лице, иако малени, често својом умиљатошћу плијене у готово сваком простору у који се смјесте.

Ако су у питању мушки, обавезно имају браду, најчешће вунену, док се женскима плете коса и додају разноразни детаљи, сходно разиграности њиховог творца. Како нам Дубравка прича, да би се направио један пар гнома, потребно је неколико дана.   

„Прво нађем материјале које ћу користити и сложим боје, размислим о свим детаљима и кренем. Дјевојчице украшавам чипком, а дјечацима додајем браду од чисте вуне. Чак сам правила дредове дјевојчицама, хеклала их и уплитала како бих добила изглед који желим. Трудим се да комбинујем боје како бих пар гнома и у том дијелу ускладила. Након тога све ручно шијем, спајам дијелове да добијем лутке са рукама и ногама и тај поступак шивења најдуже траје, неколико дана за један пар“.

Своје пажљиво израђене гноме Дубравка изричито поклања. Једноставно, хоби је то којим се бави за своје задовољство и незамјенљив осјећај радости када ове симпатичне патуљке дарује.

Иако су гноми употпуности окупирали њену пажњу и креативни израз, ова Требињка препуна идеја како да себи и другима уљепша дане, одавно се бави и сликањем на стаклу, прецизније украшавањем стаклених боца. И то чистим умјетничким осликавањем! Фантастичним складом боја чини да флаше добију посве нове обрисе. Бирајући мотиве и елегантно сједињујући боје, ствара савршене украсне предмете за дом. Осликала је чак и чувени лондонски Биг Бен, што нам говори докле све сеже њена универзалност.

03.jpg (622 KB)

„Сликање сам увијек вољела. Доносило ми је радост. Дуго сам сликала на платну а онда ме почело занимати како би тај рад изгледао на стаклу. Прве боце осликала сам давно, у три боје, сребрну, бијелу и зелену, и направила читаву колекцију. Онда сам кренула да их осликавам као поклоне са разним мотивима, за вјенчања, са иницијалима, неким посебним детаљима или сам једноставно неке моје умјетничке визије исказивала на тај начин“, објашњава нам ово подручје њене креативности.

Техником сликања на стаклу и данас се бави, а поред боца, украшава и друге предмете. Оно што карактерише њен рад јесте изузетан склад и магија преливања боја на начин да имате утисак као да су у покрету. Та живост исказана на стакленим површинама готово да нам указује и на самог њиховог аутора. Жену изван времена, јединствену у својој визији, обогаћену суптилном изражајношћу.  

Заправо, сви хобији које његује, одраз су ње саме, тежње ка перфекцији кроз игру и радост дијељења. Уникатни гноми и украсни предмети од стакла радови су увијек посебни и другачији. А оно што их чини тако посебнима је што уз овакве дарове добијете срце, душу и машту умјетника, нечије вријеме, труд и надасве љубав уложену у сваку ситницу креативног и аутентичног достигнућа. 

И све чему је посвећена не би било такво без њеног духа. Те непресушне снаге и извора живости и авантуре које је носе у све нове сусрете. Хрлећи им, Дубравка се догађа животу, а онда и свједочи свим његовим чарима.

04.jpg (584 KB)

„Човјек и када оде у пензију не смије да се препусти. Баш супротно, баш тада требамо да дамо себи одушка, да уживамо јер смо на располагање добили све слободно вријеме које смо заслужили. Мени је у пензији фантастично! Радим све оно што волим, а за шта прије нисам имала времена. Поред сликања и израде гнома, и сада се бавим фотографијом, то ми је пасија још из гимназијских дана. Сјећам се наше лабораторије у којој смо израђивали црно бијеле фотографије. Обожавала сам проводити сате и сате, како при фотографисању, тако и при самој изради слика. Имало је то неку чар. Данас највише фотографишем телефоном све оно што ми измами осмијех и осјећај колико неке тренутке вриједи сачувати!“

И док живот осликава на небројене начине, исто толико пута Дубравка нас подсјећа колико чињеницу што смо присутни овдје не смијемо узимати здраво за готово. Колико пута себе и друге можемо изненадити, а тек инспирисати и мотивисати. Довољно је само мало, тек толико да умијеће живљења претворимо у незаборавну и најзабавнију авантуру!   

Гноми – вилењаци раскошне традиције 

Мали, плишани гном долази из Шведске, земље у којој ова лутка има дугу традицију, историју, културу, али о којој се његују и бројне фантастичне приче и легенде. Помиње се и у скандинавској митологији, гдје гноме називају фиктивним бићима. Скандинавска култура често их повезује са патуљцима у башти, због чега су и замишљени као мали брадати човјечуљци у одјећи чаробњака. Швеђани их углавном током празника стављају испред улазних врата за срећу, а називају их чак и Томт, који је у историји био усамљени гном. Скривао се по фармама и штитио власника и породицу, посебно током ноћи. Иако мали, у скандинавским земљама сматрају да гноми посједују невјероватну снагу и најчешће их чувају у домовима, као заштитнике породице, бића која доносе срећу, радост и љубав.

Радост стварања

„Живот је прелијеп и мишљења сам да би свако требао покушати да пронађе себе у нечему што га опушта. То у човјеку буди велико задовољство! Сви моји хобији чине да се осјећам живом и веселом. Дубоко вјерујем да свако има неки таленат, само га треба препознати и слиједити, послушати зов слободе, посебно људи у пензији. То је опуштање, заборав, радост стварања. Препуштам се машти, креативност проради, а онда некога и развеселим и изненадим оригиналношћу. Мени је вријеме толико испуњено и често не знам како сам некада радила по осам сати дневно или по читав дан. И данас радим као преводилац, пишем резиме за књиге и слично. У вријеме пандемије сам планинарила, чак стигла и на неке локације на којима никада прије нисам била ни у младости. Обишла сам наше куле око града, Страч, пјешачила на Леотар, Убла, Орјен и посебно уживала на Пириној пољани гдје је феноменално! Када је вани ружно вријеме код мене у стану је све ведро. Размакнем материјале за шивење и реализујем идеје за гноме или узмем боје и како ми дође сликам и шарам по стаклу!“