У требињској болници, у порасту је број обољелих од бубрежних болести посљедњих година, а најчешће су болести гломерула, бубрежних тубула, упални процеси, дуготрајне опструктивне болести те малигне болести бубрега.
Горан Андријашевић, уролог Болнице Требиње истиче, поводом Свјетског дана бубрега, који се обиљежава средином марта сваке године, да су бубрежне болести осми узрок смртности у свијету.
Обољели су свих животних доби али су најчешћи средовјечни и старији пацијенти.
„Нажалост, имамо пацијенте и у дјечијем узрасту мада старосна граница се није много промијенила посљедњих година, то су углавном пацијенти код којих биолошки долази до пропадања ткива бубрега, као и пацијенти са прикљученим обољењима“, наводи он.
Фактори ризика су хипертензија, дијабетес те нефротоксичне супстанце.
„На првом мјесту висок притисак и шећер у крви. Медикаменти су јако опасни за бубреге, најраспростањенија је у нашем народу та злоупотреба аналгетика, аналгетици су јако нефротоксични као и антибиотици. Морате о свему да водите рачуна када укључујете неки лијек“, појашњава доктор Андријашевић.
Исхрана је веома важна за очување здравља бубрега.
„Поред регулације шећера у крви и притиска и исхраном можемо предуприједити настанак хроничне бубрежне слабости. А, шта је основно! Избјегавати превише слану храну и оно што је веома важно за бубреге, треба имати адекватан унос течности“, наводи он.
Код хроничног затајивања бубрега веома касно се испољавају симптоми.
„ У томе и јесте највећи проблем. Када дође до испољавања симптома већ је касно. Довољно је да бубрези раде само десет одсто да би они успјели да компензују и одржавају хомеостазу у организму. Симптоми нису специфични, могу се примијетити код сваког патолошког стања. А, то су: умор, несаница, повраћање, појава отока и едема, подочњци, сува кожа и свраб. То су симптоми који се јављају али јако касно када је болест узнапредовала“, наводи Горан Андријашевић.
У циљу превенције препорука је- једном годишње урадити лабораторијске налазе.
„То су анализе које су свима доступне. Већ на основу параметара као што су уреа, креатинин и појава протеина у мокраћи, можемо да посумњамо да се нешто дешава са бубрезима и да даље радимо неопходну дијагностику“, каже он.
Свјетски дан бубрега обиљежава се од 2026. године, а установила га је Свјетска асоцијација нефролога.
